Batat pomaže imunitet i poboljšava psihičko zdravlje

batat Batat je brašnasti gomolj nalik repi (Ipomea batatas) svojstvenog slatkastog ukusa.. U Evropi je bio nešto slabije zastupljen, ali je radi svoje slatko-slane prilagodljivosti i činjenice da je bogat vitaminima, mineralima i vlaknima postao omiljen i dosta raširen pa tako danas kod nas uz najčešći, narandžasti, možemo kupiti i beli i ljubičasti batat. Batat je jedno od najstarijih povrća, konzumira se desetak hiljada godina i potiče iz Južne Amerike, no uzgaja se širom sveta, najviše u Kini. Sličan je krompiru, ali izduženijeg oblika, slađi, mekše teksture i iako se naziva i slatki krompir, on zapravo nema nikakve veze s krompirom i pripada porodici slakova. Cveta krasnim belo-ljubičastim cvijetom i kod nas je jednogodišnja kultura, dok je u tropskim krajevima višegodišnja. Osim korena, koristi se i mlado lišće koje se može upotrebiti u varivima i salatama.

Lisičji rep - Echium vulgare

lisicji-rep Lisičina, Lisičji rep je dvogodišnja ili višegodišnja zeljasta biljka iz porodice boražina. Koren je dobro razvijen, dugačak, vretenast, pri dnu razgranat. Stabljika je uspravna i cela je prekrivena tvrdim dlačicama. U osnovi je razgranata i naraste do 100 cm visine. U narodnoj medicini, prema dostupnoj literaturi, biljka u cvatu koristi se kao lek za lečenje groznice i sličnih stanja (koriste se donji listovi u obliku čaja), glavobolje kao posledice neuroze ili nervnih komplikacija (čaj), kod bolnih upalnih stanja (čaj), raznih rana, modrica, hematoma i edema na koži (stavlja se oblog od usitnjenih listova), kod ujeda zmija otrovnica (rabi se kao antidot zmijskog otrova tako da se usitnjeni listovi kao kaša stavljaju na mesto ujeda, uz pijenje čaja).

Medveđi luk idealan je za jačanje organizma

medvedji_luk Čišćenje krvi, creva, pomoć kod reume i artritisa, detoksikacija celog organizma, samo su neki od efekata divljeg luka, a koji je lekovitiji i od belog luka. Divlji luk koristan je i kod bolesti srca, štiti od infarkta, koristi radu želuca i probavi, pomaže u otvaranju apetita, ali i pri zatvoru, dispepsiji, regulisanju krvnog pritiska, bolnog želuca, u lečenju oboljenja creva jer uništava bakterije i parazite, pomaže u zaustavljanju proliva, grčeva, nadimanja, vetrova, trbušne boli, mučnine, podrigivanja, u rastvaranju stare i tvrdokorne sluzi, u iskašljavanju, kod astme, bronhitisa, kašlja, velikog kašlja, emfizema, kod tegoba s jetrom i žuči kao što su masna, uvećana i tvrda jetra, za jače stvaranje žuči, u lečenju rana, posekotina, čireva, u lečenju ateroskleroze, i to uznapredovale, kao i kod multiple skleroze i ovapnjenja nerava.

Adaptogeni - superbiljke protiv stresa

adaptogeni Sposobnost prilagođavanja na okolinu urođena nam je, no u savremenom načinu života koji je ispunjen nezdravim navikama i stresom, sve je izraženija potreba za povećavanjem otpornosti organizma na stresne uticaje. Često se to odnosi na dodatke ishrani među kojima se u poslednje vreme često spominju - adaptogeni. Moderan je to naziv za ono što je u tradicionalnoj medicini poznato već milenijumima - biljke koje deluju antistresno i podstiču oporavak organizma. Kad je reč o adaptogenima, taj pojam pre svega obuhvata neke egzotične biljke koje rastu u ekstremnim klimatskim uslovima. Smatra se da njihova sposobnost opstanka u "nemogućoj" okolini ima sličano povoljno dejstvo na ljudski organizam. Adaptogeni "pomažu normalizaciju rada organizma" i "podižu potencijal tela".

Čičak čuva imunitet

cicak Čičak (Arctium lappa) je dvogodišnja biljka koja ima dugacak i sivosmedji i vretenasti koren. U prvoj godini pojavljuju se veliki prizemni listovi s peteljkama i nepravilna srcolikog oblika. Vitamini koji su značajno zastupljeni u čičku su C i E, a od minerala poseban naglasak je na kalijumu koji čuva zdravlje kardiovaskularnog sistema, živaca i mišića, otklanja umor. Čičak je dobar izvor prebiotika inulina koji se ističe svojim laksativnim svojstvima. Inulin pomaže i u snižavanju nivoa šećera i holesterola u krvi. Čičak, takođe, ublažava bolove u trbuhu, nadutost, gorušicu i mučninu, pospešuju varenje. Oblog od čička koristi se za lečenje kožnih problema poput nečiste kože, modrica, osipa, gnojnih rana, ogrebotina, akni, ekcema i lišaja. Ulje od čička poznato je po svojim umirujućim svojstvima i delotvornosti kod nesanice, nemira, napetosti, razdražljivosti i nervoze.

Ječam čini čuda za vaše zdravlje

jecam Ječam je jedna od najuniverzalnijih zrnastih kultura, s vrlo širokim mogućnostima upotrebe u prehrani stanovništva, a posebno se odlikuje svojim lekovitim svojstvima. Konzumiranje hleba, i drugih namirnica, napravljenih od ječma moglo bi da reši problem sa gojaznošću, bolestima srca i dijabetesom, sudeći po najnovijem istraživanju. Naučnici su od zdravih osoba tražili da tri dana jedu hleb napravljen od zrna ječma za ručak, doručak i večeru. Nakon poslednjeg obroka na kraju svakog dana, u roku od 11 do 14 časova, testovi su pokazali da im se metabolizam ubrzao, dok su smanjeni nivoi šećera u krvi i insulina. Do ovoga dolazi kada specijalan miks vlakana u zrnu ječma dođe do želuca – stimulišući povećanje dobrih bakterija i oslobađanje važnih hormona. Ječam je bogat i mineralima: kalijumom, fosforom i magnezijumom, te kalcijumom, natrijumom, sumporom, gvožđem, manganom, bakrom, cinkom, kobaltom, fluorom i jodom.

Cvekla puna minerala

cvekla Cvekla je lekovito povrce koje podstice razmenu materija i poboljšava funkciju jetre. U narodu se smatra da ne postoji stvar u organizmu koja je “pokvarena”, a da cvekla ne može da je “popravi.” I to nije bez razloga! Cvekla se danas smatra jednom od najkorisnijih i najlekovitijih povrća, koja je prebogato vitaminima i mineralima, belančevinama, mastima i ugljenim hidratima. Od minerala sadrži gotovo sve – kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, fluor, mangan, bakar, jod, sumpor, litijum, stroncijum, brom… Od vitamina najprisutniji su vitamin B1, B2, C, kao i izuzetno redak vitamin u biljnim namirnicama, B12. Crvena boja cvekle potiče od antocijana koji utiče na obnavljanje krvi, dok biljka u celini deluje i antikancerozno. Redovnim konzumiranjem cvekle sprečava se gubljenje minerala iz kostiju zuba, starenje se isporava, krvna slika poboljšava, sprečava se pojava asteroskleroze.

Korijander protiv toksina i teških metala

koriander Korijander je jedno od najboljih prirodnih sredstava za čišćenje organizma od toksina i teških metala , što znači da veže na sebe atome toksina i teških metala i izbacuje ih iz organizma. Listovi korijandera (Coriandrum sativum) podsećaju na peršun, u pitanju je jedna od najstarijih začinskih biljaka. Seje se u martu i aprilu, cveta početkom leta, kosi se tokom leta, pre izlaska sunca, dok ima rose. Uspeva dobro na različitom zemljištu, a najbolje na krečnoj, sitnoj, rastresitoj i toploj zemlji, na sunčanoj strani. Korijander nije samo začinska biljka, već i medonosna i lekovita. Listovi i plodovi imaju različitu aromu i savršeno se dopunjavaju. U evropskoj kuhinji se uglavnom koristi seme, dok su u južnoameričkoj i azijskoj važni listovi, koji se pripremaju kao zelje. U svežem stanju imaju jaku aromu mošusa i limuna, vroma su gorki, pa se koriste kao dodatak sosovima, salatama, siru.

Krbuljica - Anthriscus cerefolium

krbuljica Jednogodišnja baštenska biljka krbuljica ili krasuljica (Anthriscus cerefolium) ima aromu nalik peršunu, a uzgaja se zbog listova. Iako veoma podseća na peršun (lišće joj je svetlije boje), po ukusu je slađa poput komorača. Potiče sa Kavkaza, jugoistočne Evrope i Bliskog istoka. Kod nas nije toliko zastupljena, dok je francuska kuhinja bez ove začinske biljke nezamisliva. Zbog karakterističnog slatkastog mirisa, koji podseća na smirnu (vrsta smole koju su mudraci darovalio Hristu na rođenju), Francuzi krasuljicu tradicionalno koriste na Veliki četvrtak uoči Vaskrsa i tada je stavljaju u supu. Inače, obilato je upotrebljavaju i za omlet, salate, supe i čorbe, jela od pirinča, živine i plodova mora, njom posipaju sveži sir. U kuvana jela se stavlja na kraju, jer u termičkoj obradi gubi dragocene sastojke. Tradicionalno se koristi i za salatu od krompira sa vlašcem.

Komorač za zdravlje

komorac Izgledom podseća na mirođiju, ali stabljika komorača ili morača je viša i razgranatija. Komorač je izuzetno lekovit, aromatičan, ukusan začin, medonosan, hranljiv. Sadrži brojne korisne sastojke, a posebno etarsko ulje koje mu daje specifičan miris i aromu. Zato ga obožavaju i pčele. Jelo sa njim dobija specifičnu aromu, lakše se vari i sprečava nadimanje, pa se preporučuje u kombinaciji sa pasuljem, kupusom i sličnim namirnicama. Komorač je dobar izvor vitamina C, koji je takođe snažan antioksidans i ima sposobnost neutralizacije štetnog delovanja slobodnih radikala u vodenim rastvorima u telu, koji mogu uzrokovati bol u zglobovima i da rezultira i osteoartritisom i reumatoidnim artritisom. Odličan je izvor dijetetskih vlakana koja pomažu u pravilnoj funkciji creva, i na taj način učestvuje u sprečavanju razvoja raka debelog creva.

Inhalacija renom protiv virusa

ren Sezona virusa ne jenjava. Ali tu je ren - biljka koja im može stati na put. Sezona virusa ne jenjava. Jer, svež koren obiluje vitaminom C, kalcijumom, kalijumom, magnezijumom i eteričnim uljima. Ren je bogat vitaminom C (više od 100 miligrama u 100 grama svežeg korena), a tu su i glikozid, morozin, sinigrin, glutamin, glukoza, kalijum, kiseli sulfat, kao i eterična ulja koja mu daju ljutinu. Posebno se preporučuje u ovim hladnim danima, kao preventiva i lek. Sve što bi trebalo da uradite je da ga izrendate i prelijete vinskim sirćetom, a potom stavite u flašu od 0,5 l i dobro zatvorite. Čuvajte na sobnoj temperaturi deset dana, povremeno promućkajte. Potom, više puta dnevno, preko otvorenog grlića boce udišite pet minuta. Ako je prehlada baš jaka, smesom iz flaše natopite pamučnu tkaninu i držite je preko noći na čelu ili potiljku. Ren će da pročisti sinuse, podstakne otpuštanje sluzi i olakša upalu i glavobolju.

Kivi - borac za zdravlje

kiwi Kivi je višegodišnja biljka listopadna penjačica poreklom iz Kine. Nutritivne blagodati odnose se na antioksidante kojima je kivi izrazito bogat, a takođe sadrži i vitamin C u izuzetnim količinama. Kivi je takođe i izvor vlakana, kalijuma i vitamina A i E. U proizvodne zasade uvedene su dvije sorte ženskog cveta te dvije sorte muškog cveta, dok u svetu postoje i pokusni nasadi gde se uzgajaju i neke nove sorte. Plod kivija se bere onoga trenutka kada dostigne svoju fiziološku zrelost, a treba naglasiti kako zbog njegove spoljašnjosti nije lagano odrediti kada je nastupilo period fiziološke zrelosti. Berbe kivija najčešće se odvijaju krajem oktobra i početkom studenoga, nakon čega se plodovi skladište. Kivi štiti ljudski DNK od oksidativnog stresa, a što bi mogao biti rezultat vitamina C, ali i brojnih drugih antioksidanata poput vitamina A, C i E. Zahvaljujući vitaminu C kivi štiti i disajni sistem.

Ove namirnice dokazano sprečavaju debljanje

bobicasto Svakodnevno konzumiranje oko 80 grama voća i povrća bogatog flavonoidima, koje nalazimo u grožđu, jabukama, kruškama, jagodama, rotkvicama ... može sprečiti debljanje i poboljšati opšte zdravstveno stanje pojedinca, tvrde naučnici sa Harvardskog univerziteta i sa Univerziteta East Anglia. Flavonoidi su fitohemikalije ili biljni pigmenti koje nalazimo u voću i povrću, a prisutni su i u nekim vrstama čajeva, vinu i čokoladi. Poznato ih je između 4000 i 5000. Ponašaju se kao antioksidansi jer prihvataju slobodne radikale kiseonika koji može da ošteti DNK. Jedno od glavnih svojstava i funkcija ovih pigmenata je da se apsorbuju u organizmu te potom vrlo brzo izlučuju iz tela doprinoseći detoksikaciji enzima u jetri.

Limun trava - Cymbopogon citratus

limuntrava Limun trava je višegodišnja suptropska i tropska biljka, a njeno blagotvorno dejstvo poznato je od davnina. Posebno je zastupljena u tradicionalnoj medicini Indonezije, Malezije i Indije, a zbog začinskih i lekovitih svojstava gaji se svuda u svetu. Kod nas još nije odomaćena. Ima izgled trave sa aromom limuna. Pomalo opor ukus daje posebnu notu pikantnim jelima, izvrstan je začin supama, čorbama, specijalitetima od piletine, ribe i morskih plodova. Po ukusu se savršeno slaže sa čilijem i belim lukom, obavezan je sastojak karija. Čisti se kao mladi luk, najčešće se koristi donji, deblji deo - lukovica. Jelo dobija egzotičnu aromu i kada mu se dodaju duguljasti listovi ove biljke. Koristi se sveža, osušena, dok se kao prah najčešće dodaje čajevima. Osim toga, sjajan je dodatak i desertima, koktelima i bezalkoholnim pićima. Dodaje se drugim čajevima, poboljšava im miris, ukus i lekovito dejstvo.

Jabukovo sirće napitak za zdravlje

jabukovo-sirce Jabukovo sirće sadrži više od 90 različitih sastojaka , među kojima su vitamini , minerali i elementi u tragovima . Između ostalog sadrži kalcijum , magnezijum , gvožđe , fosfor , kalijum i mangan ... Jabukovo sirće je prirodni napitak koji se najčešće koristi kao dopuna ishrani upravo zbog brojnih vitamina i minerala koji doprinose održavanju celokupnog zdravlja . Naučno je dokazano da jabukovo sirće održava vitalnost i osvežava organizam , podstiče metabolizam i jača telesne odbrambene mehanizme. Jabukovo sirće može da pomogne pri apsorpciji više hranljivih sastojaka iz hrane i svejedno je da li ćete da ga popijete ili ćete da ga pojedete u salati. Jabukovo sirće svakako smanjuje nivo šećera u krvi posle jela, pa zbog toga i smanjuje želju za slatkišima. Ne sme da se uzima na prazan želudac. Ako to budete uradili biće vam loše. javiće vam se glad i biće vam muka.

Syndicate content