Uvin čaj čisti bubrege

uva-ursi Naročito je delotvoran u lečenju upale mokraćnih puteva, peska i kamena u bubregu. Jedan od najpoznatijih i najčešće propisivanih čajeva na lekarskim receptima sigurno je uvin čaj. Zbog dokazane lekovitosti više od 150 godina upisan je u sve farmakopeje sveta. Naročito je delotvoran u lečenju upale mokraćnih puteva, peska i kamena u bubregu, a najbolje rezultate postiže u kombinaciji sa drugim lekovitim biljkama. Prilikom pripreme caja, list se mora usitniti, ali i duže kuvati jer kožasta struktura lista onemogucava ekstrakciju lekovitih sastojaka. Protiv peska i kamena u bubregu preporučuje se čajna mešavina, koja se sastoji od po 50 gr listova uve i breze i isto toliko rizoma pirevine. Kašiku navedene mešavine prelijte šoljom vode i kuvajte poklopljeno 3 do 5 minuta na umerenoj temperaturi (okrenite ringlu na jedinicu) dok čaj vri. Nakon kuvanja ostavi se 2 do 3 sata da odstoji, zatim procedite i pijte.

Ulje nara

ulje_od_nara Ulje nara izrazito je bogato i hranjivo, te se može primenjivati lokalno i oralno u kozmetičke i medicinske svrhe. Ima estrogenska, antiupalna i antimikrobna svojstva. Istraživanja pokazuju da ulje nara štiti od raka, dijabetesa, gojaznosti i srčanih bolesti. Bogatstvo antioksidanata čini ulje nara moćnim saveznikom protiv starenja. Njegovi sastojci punicična i elagična kiselina leče, zaceljuju i hidriraju suvu, popucalu, umornu i iritiranu kožu. Vraćaju elastičnost koži, ujedno se boreći protiv ekcema, psorijaze i suncem opečene kože. Masne kiseline koje sadrži smanjuju otekline i bol u mišićima. Obiluje fitoestrogenima, koji olakšavaju simptome menopauze i predmenopauze poput valunga, promjena raspoloženja, noćnog znojenja i manjka libida. Ulje nara može se koristiti lokalno, oralno i za masažu.

Očistite želudac od naslaga bakterija

smokve-u-ulju Stepen bolesti zavisi od količine bakterija, a najveća dospeva baš u ovaj važan organ. Kada se u našem organizmu pojave štetne bakerije, one mogu da izazovu različite tegobe i bolesti. Stepen bolesti zavisi od količine bakterija, a najveća količina dospeva u naš želudac. Zato bi s vremena na vreme trebalo da očistite naslage bakterija iz želuca, kako biste sprečili razvoj oboljenja. Usput ćete i ojačati imunitet, jer se prirodni lek za ovo stanje priprema od dva superzdrava sastojka. Sve što vam treba jeste 40 suvih smokvi i maslinovo ulje. Jednostavno, smokve stavite u staklenu teglu i prelijte ih maslinovim uljem, toliko da budu potpuno prekrivene. Dobro zatvorite i ostavite da stoji 40 dana na sunčevoj svetlosti. Nakon što je odstajalo, pre svakog obroka uzimajte po jednu kašiku smese. Odmah ćete primetiti da se osećate mnogo bolje, a rešićete i problem sa štetnim bakterijama.

Divlji biber - Vitex agnus castus

divlji-biber Vitex agnus castus potice iz porodice verbena, poreklom iz Azije i Mediteranskih predela. Sadrži iridoglikozide: agnusid, aucubin, eurostosid, flavone: casticin, isovitexin, orientin, etericno ulje s cineolom i pinenom. Ova biljka deluje na nivo progesterona i snizava nivo prolaktina. . Iako poseduje izuzetna lekovita dejstva, divlji biber (Vitex agnus castus), konopljika ili rakita kako je narod još zove, svuda u svetu se gaji prvenstveno kao ukrasna biljka. Prirodno stanište joj je južna Evropa i Mediteran, a potiče iz Azije. Zbog uticaja na hormonski status zovu je i "drvo čednosti", jer su ga koristili monasi za smanjenje seksualnog nagona. Utiče na libido kod pripadnika oba pola, znao je još Hipokrat. Divlji biber reguliše nivo progesterona, što je važno u lečenju neplodnosti žena. Deluje i na hormone koji kontrolišu izlučivanje mleka tokom dojenja.

Plućnjak - Pulmonaria officinalis

plucnjak Za plućnjak (Pulmonaria officinalis) se odavno zna da je delotvoran lek za iskašljavanje. Postoji 14 izuzetno blagotvornih podvrsta, koje samoniklo rastu širom Evrope, zapadne Azije i severne Amerike, u gustim listopadnim brdskim i planinskim šumama, među žbunjem, u šikarama, uz puteve i na vlažnim livadama. Trajna je zeljasta i veoma otporna biljka. Tokom rasta i sazrevanja menja boju cvetova, od ružičaste do plavo ljubičaste. Često se mogu videti različiti cvetovi zajedno, pa ih narod zove "brat i sestra". Različite boje služe pčelama za orijentaciju, ružičasti su već oprašeni dok ljubičasti nisu. Za lekovite svrhe sakupljaju se listovi, ponekad i cela biljka, ali bez korena. Sprema se u obliku čaja, kao mešavina sa drugim biljkama i najčešće se sladi medom. Mladi listovi se kuvaju i kao varivo, koriste kao dodatak supama ili se nakon umakanja u jaje prže na vrelom ulju.

Indijski ogrozd ili amla

ogrozd Ogrozd se može pohvaliti zaista visokim udelom vitamina C i to je jedan od razloga zbog kojih spada među najzdravije namirnice na svetu. Pored toga ima svojstva da podstiče bolju apsorpciju hrane, balansira stomačne kiseline, neguje zdravlje mozga, mentalnih funkcija, podstiče zdravlje srca, jača pluća, pospešuje plodnost i još mnogo toga. Amla se može pohvaliti zaista visokim udelom vitamina C i to je jedan od razloga zbog kojih spada među najzdravije namirnice na svetu. Pored toga ima svojstva da podstiče bolju apsorpciju hrane, balansira stomačne kiseline, neguje zdravlje mozga, mentalnih funkcija, podstiče zdravlje srca, jača pluća, pospešuje plodnost i još mnogo toga. Ovo voće obično zri u jesen, a raste na šumskom vlažnom području. Indijci ga smatraju svetim drvetom zbog mnoštva lekovitih svojstava iako mu je ukus poprilično kiseo. Koristi se u svežem i sušenom obliku.

Semenke bundeve za bolje raspoloženje

bundevaseme Semenke bundeve bogat su izvor magnezijuma, kalcijuma, kalijuma, gvožđa, cinka i vitamina K.. Ulje semenki bundeve se koristi za lečenje povećane prostate (hiperplazije). Ulje sadrži fitokemikalije i antioksidanse koji smanjuju nivo slobodnih radikala u telu i sprečavaju nastanak kancerogenih ćelija. Ako tražite prirodan način da poboljšate raspoloženje ili ublažite simptome menopauze, semenke bundeve su odličan izbor. Semenke regulišu napade vrućine, glavobolju, smanjuju bol u zglobovima i smanjuju učestalost naglih promena raspoloženja. Četvrtina šoljice ovih ukusnih semenki sadrži gotovo polovinu preporučene dnevne doze magnezijuma, vrlo važnog za vaše srce. Takođe, pomaže u kontroli krvnog pritiska. Osim što su obiluju magnezijumom, semenke bundeve su bogat izvor cinka, što pomaže pri regulaciji imunog sistema, pa tako smanjuju rizik od virusnih infekcija poput prehlade i gripa.

Tahebo biljka

tahebo Tahebo (Tabebuia avellanedae ili Tabebuia altissima) bila je najznačajniji lek latinoameričkih Indijanaca. Indijanci su za sve tegobe koristili tahebo. Najviše je koriste oboleli od raka i alergija, ublažava depresiju i nesanicu, leči herpes. Čaj se pravi od unutrašnje kore drveta. Zahvaljujući brazilskim doktorima Teodoru Majeru i Pret Rouz, koji su dokazali njena izuzetna svojstva, danas za nju znaju širom planete. Ovi stručnjaci tvrde da su postigli zavidne rezultate u lečenju leukemije i drugih oblika raka, ali i drugih "neizlečivih" bolesti. Južnoamerička biljka indijanskog naziva ima dve vrste, u narodu poznate kao Ipe roxo (tabebuia avellanedae) i Pau D Arco (Tabebuia altissima), prva ima privlačne ljubičaste cvetova, a druga crvene. Obe su mesožderi i hrane se insektima. U njihovoj kori su naučnici pronašli sastojke neverovatno otporne na gljivice i spore. Tahebo najviše koriste oboleli od raka i alergija.

Patlidžan odličan za zdravlje

patlidzan Patlidžan je poreklom iz Indije i Šri Lanke, gde se uzgajao još pre 3000 godina. Za njegova lekovita svojsva se zna još od davnina, pa ni ne čudi što spada u red najzdravijih namirnica. Kora patlidžana u narodnoj medicini se uzima kao čaj ili kao tinktura. Najčešće se pripremaju od sveže kore, premda se može koristiti i osušena kora. Meso patlidžana se uglavnom koristi kao lekovita hrana, a može da se primenjuje i kao obloga. Listovi patlidžana se najčešće koriste kao obloga koji hladi i ublažava upale, a u narodnoj medicini mnogih istočnih zemalja od osušenih listova patlidžana se priprema čaj. U narodnoj medicini koren se koristio za lečenje astme, a listovi za unutarašnja krvarenja, ali zbog mogućnosti trovanja to se više ne praktikuje u lečenju.

Čičoka jača imuni sistem

cicoka U narodu je poznata i kao divlji krompir, gomoljasti suncokret , jerusalimska artičoka , nahod , morski krompir, morska repa, suncogled. Prepoznatljiva je po velikim žutim cvetovima i visokoj stabljici, koja neretko naraste čak do tri metra u visinu. Lekari je preporučuju, sirovu ili kuvanu, u svakodnevnoj ishrani i to u neograničenim količinima. Lekari je preporučuju, sirovu ili kuvanu, u svakodnevnoj ishrani i to u neograničenim količinima, jer je veoma zdrava. Posebno se savetuje dijabetičarima, pošto sadrži oligo-fruktozni inulin - rastvorljivi polisaharid oslobođen od skroba, koji neguje dobre bakterije, održava imuni sistem u funkcionalnom stanju i sprečava nastanak infekcija. Čičoka je bogata vitaminima A, C i E, koji zajedno sa flavonoidima kao što je karoten blokiraju slobodne radikale i tako štite od upala i prehlada.

Pasji trn

pasji_trn Pasji trn, Oblepih (Hippophae rhamnoides), Na Tibetu ulje pasjeg trna zovu "uljem života". U Rusiji i Kini uvršteno je u farmakopeju kao hrana i lek. Ova mala bobica ima jedinstven i fascinantan sastav koji uključuje 190 phitonutrients i bioaktivnih supstanci. Sadrži gotovo sve poznate minerale i vitamine, i snažan je antioksidans.. Zbog izuzetnih lekovitih svojstava ploda u svetu je poznata i kao "čudesna bobica", a kod nas vučji ili pasji trn. Postojbina joj je Nepal, a danas se gaji širom Japana, Azije, Evrope... Izuzetno je privlačna u jesenjim danima kada grane postaju krcate narandžastim plodovima, koji ostaju i kad stegnu mrazevi. Veoma je otporna, pa je pogodna za gajenje i u lošim klimatskim uslovima. Ne traži prehranu niti navodnjavanje, a korenom se čvrsto vezuje za zemlju i sprečava eroziju. Plod ima prijatan, kiselkasti ukus i od njega se prave izuzetno delotvorni sokovi, ukusni džemovi, vina...

Crni pirinač

crni-pirinac Konzumacija crnog pirinča umesto prerađenih žitarica, osobama osetljivim na gluten će pomoći da se reše probavnih problema. Pola šoljice kuvanog crnog pirinča sadrži oko 160 kalorija i obilje fitonutrijenata, a uz to je dobar izvor vlakana, gvožđa, bakra i belančevina. U poređenju sa drugim vrstama pirinča, crni je najbogatiji antioksidansima - sadrži šest puta više antioksidanata od drugih vrsta pirinča, a sadrži više nego dvostruku količinu vlakana. Osim toga, crni pirinač je i znatno bogatiji belančevinama: pola šolje kuvanog crnog pirinča sadrži pet grama belančevina. Crni pirinač spada u bezglutenske namirnice, pa je idealan za osobe obolele od celijakije, a pretpostavlja se da je svaka sedma osoba na svetu osetljiva na gluten. Konzumacija crnog pirinča umesto prerađenih žitarica, osobama osetljivim na gluten će zato pomoći da se reše probavnih problema.

Iva smanjuje stres

trava-iva Iva (Teucrium montanum) u narodu poznata i kao dupčac ili gorsko smilje, koristila se za lečenje još u antičko doba. Među narodima Balkana vlada drevno mišljenje da podstiče mentalni i fizički oporavak posle duge bolesti, kao i oporavak nakon teške telesne ili duševne iscrpljenosti. "Trava iva od mrtva pravi živa", narodna je izreka, jer je po blagotvornim sastojcima zlata vredna. Raste na krševitim mestima, brdima i planinama, a prepoznaje se po malim okruglim i poleglim busenovima. Stabljike su pretežno uzdignute i delimično drvenaste. Cvetići privlačne bledožućkaste boje se javljaju od juna do septembra. Kada se iva bere, trebalo bi makar trećinu cvetića ostaviti, jer pomažu da biljka lakše veže malu količinu zemlje na kamenjaru i spreči njeno spiranje u kišnom periodu. S obzirom na to da se lako čupa, nadzemni deo bi trebalo seći oštrim makazama i tako je sačuvati.

Pitomi kesten

kestenpitomi Pitomi kesten (Castanea sativa) je drvo iz porodice bukovki koje karakteriše crvenkasto-smeđi plod. Ovo orašasto voće pretežno raste u južnom delu Evrope i na Sredozemlju, a u pojedinim zapisima se navodi da je jedna od prvih namirnica koju su ljudi konzumirali. Sto grama pečenog kestena ima oko 245 kalorija, pa se iz tog razloga ovi plodovi nazivaju namirnicom visoke energetske vrednosti. Zanimljivo je da se kalorijska vrednost udvostručuje njegovom termičkom obradom, odnosno povećava se količina belančevina i ugljenih hidrata u plodu. Više od četrdeset odsto kestena čini skrob, zbog čega je pogodan za pripremu pirea, supa, i drugih slatkih i slanih jela. S obzirom na to da sadrži gluten, preporučuje se osobama koji boluju od celijakije ili ga izbegavaju u svojoj ishrani.

Lovor protiv umora i stresa

lovor Lovor je biljka koja fantastično deluje protiv umora i stresa. Još od davnih vremena, drvo lovora se smatra za sveto drvo čije se grančice daju pobednicima i pesnicima kao znak najviše časti i slave (lovorike). Danas se lovor uglavnom koristi pri kuvanju kao začin pošto daje poseban ukus hrani, ali se ne jede već se uklanja iz hrane. U narodnoj medicini se smatra za lekovitu biljku koja poseduje terapeutska svojstva za koja su zaslužna etarska ulja pinen i cineol. Lovor obogaćuje antioksidantni potencijal hrane, jačajući imuni sistem i štiteći od slobodnih radikala i napada virusa. Lovor sadrži značajnu količinu vitamina A koji jača um i štiti sluzokožu i kožu. Specifičan miris lovora potiče od isparljivih jedinjenja koja imaju lekoviti efekat na digestivni trakt i rešavaju razne digestivne probleme. Čaj od lišća lovora stimuliše apetit i varenje, pomaže pri smanjenju mučnine i uklanja čireve i nadimanje.

Syndicate content