Čuvarkuća - prirodni lek

Prema narodnom predanju, čuvarkuća štiti kuću i porodicu od požara, udara gromova, kao i od vampira i veštica. Čuvarkuća ili, kako je još često nazivaju, uhovnik je i prirodan lek za mnoga oboljenja. Čuvarkuća je višegodišnja biljka koja može da naraste i do 30 centimetara. Izuzetno lekovita, otporna na žegu i hladnoću, čuvarkuća (Sempervivum tectorum), najkorisniji je ukras dvorišta i terasa, a trebalo bi da je ima svako domaćinstvo. O njenoj vrednosti govore zapisi sačuvani još iz devetog veka, u odredbama Karla Velikog, koji svojim podanicima u ruralnim sredinama nalaže da uzgajaju 72 važne biljke, a da "svaki seljak obavezno treba da ima čuvarkuću!". Da je izuzetno vitalna pokazuje njen latinski naziv sempervivum, koji znači "uvek živa". Prepoznatljiva po debelim, mesnatim listovima punim vode, ova višegodišnja biljka raste od Maroka, do Irana, na Pirinejskom poluostrvu i Alpima, Karpatima, Kavkazu, Turskoj i Balkanu. U narodu je poznata i kao pazikuća, divlje smilje, žednjak. Bere se od marta do oktobra, a ako je u saksijama, onda čitave godine. Sadrži mnogobrojne lekovite sastojke, kao što je tanin, biljna sluz, smola, kalcijumov malat, flavonoidi, mravlja i jabučna kiselina.
U narodnoj medicini koristi se zbog antiupalnih i diuretičkih svojstava. Primenjuje se u obliku soka, obloga, masti tinkture i čaja. Čuvarkuća je stari narodni lek za bolesti uva, oštećenja bubne opne i gubitak sluha. Njen sok rastvara višak cerumena (mast u uvu) i smanjuje bol. Da bi se postigao željeni efekat, dovoljno je iz lista u uvo ukapati dva do tri mililitra soka, odležati nekoliko minuta, a zatim pustiti da sok iscuri napolje.

Zbog antiupalnih i antiseptičkih svojstava, predstavlja pravo rešenje za opekotine, ubode i ujede. Čuvarkućom može da se tretira kurje oko, kao i pegice, rane i čirevi, herpes zoster, tvrda koža na tabanima. Dovoljno je mesto zahvaćeno nekom od navedenih promena premazati njenim sokom ili staviti oblog od prerezanog lista.

Sok čuvarkuće može da se pije ili grgolji u slučaju bronhitisa, gnojne upale zuba, uva ili grla. Popijen deluje i detoksikacijski pa se preporučuje nakon neumerenog jela i pića.

Poklonici alternativne medicine tvrde i da celi listovi ove biljke u medu leče miome i ciste na materici. Smesa se pravi od 300 grama čuvarkuće i 300 grama pravog prirodnog meda, po mogućstvu kestenovog. Ubrani listovi se prvo dobro operu, a zatim samelju u blenderu ili u nekom drugom aparatu. Dobijena kaša se pomeša sa medom u staklenoj tegli i ostavi da odstoji sedam dana u frižideru, uz ponovno povremeno mešanje. Nakon sedam dana lek se uzima tri puta dnevno, po jedna supena kašika. Prva kašika uzima se ujutru odmah nakon buđenja, druga u toku dana između obroka, a treća pred spavanje.

Lečenje traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, a ciste uglavnom nestaju, tvrde narodni lekari. Oni insistiraju da se terapija sve vreme sprovodi u kontinuitetu bez prekidanja.

Ističu i da je ovako spremljena smesa delotvorna za čišćenje i jačanje celokupnog organizma. Stimuliše metabolizam, popravlja varenje i poboljšava urednost stolice. Ruski narodni lekari tvrde da pomaže i kao lek za jačanje srca.

Čuvarkuću smatraju jednim od najsigurnijih "prirodnih lekova", bez ikakvih štetnih posledica. Bez straha i na lice mogu da se nanose uzdužno rasečeni listovi, jer njihov sok sadrži mnoštvo korisnih nutrijenata koji hrane i ujedno zatežu kožu lica. Sok, inače, odlično hidrira i omekšava grubu ili ispucalu kožu laktova, ruku i peta.

Za menstrualne tegobe
Čaj se koristi kod obilnih menstruacija, menstrualnih grčeva, dijareje i čireva. Čaj se priprema tako što se 10 grama sveže ili 12 grama osušene čuvarkuće kuva 15 minuta u četvrt litra vode. Nakon kuvanja sadržaj se procedi i ostavi da se ohladi. Prva šoljica čaja pije se ujutru na prazan stomak, a zatim svakog sata po jedna supena kašika. Ovaj čaj se ne preporučuje trudnicama i dojiljama.