Žuti noćurak

Žuti noćurak (Oenothera biennis) je biljka koja poreklo vodi sa američkog kontinenta, a ime je dobila po žutim cvetovima koji se otvaraju u večernjim časovima, a lagano se zatvaraju pred svitanje. Inače je jestiva biljka, indijanska plemena su ga konzumirala kao salatu, ali danas se on najčešće koristi kao lek. Ova biljka ima zaista široku lepezu lekovitih svojstava i mnogo je njenih primena. Najčešće se koristi za otklanjanje hroničnog umora, PMS-a, alkoholizma. Olakšava simptome astme, magarećeg kašlja reumatidnog artritisa i osteoporoze. Često se koristi za poremećaje u ponašanju kod dece kao što su hiperaktivnost i manjak koncentracije. Poslednjih godina intenzivno se istražuje njegov uticaj na bolesti poput Alchajmerove, kancerogenih obolenja, dijabetesa, bolesti srca i krvnih sudova i Parkinsonove bolesti. U terapeutske svrhe najčešće se koristi ulje noćurka koje se dobija ceđenjem esencijalnih ulja iz semenki ovog cveta.

U ulju žutog nocurka nalaze se dve važne nezasicene masne kiseline : alfa-Iinolenska kiselina i gama-Iinolenska kiselina. Prva spada medju esencijalne masne kiseline, što znaci da je organizam nije sposoban sam proizvesti, vec ju je nužno uneti hranom. Gama- Iinolensku kiselinu, medjutim, organizam može proizvesti iz sirovina koje se nalaze u hrani, ali samo pod idealnim uslovima.

Njegova daljnja dejstva su: smanjenje mogucnosti komplikacija kod šecerne bolesti, smanjenje osjecaja pregrijanosti usled hiperfunkcije štitne žlezde, te usporavanje procesa starenja.