Anis

Anis je osušeni plod jednogodišnje biljke anisa iz porodice štitarki i ima nepodeljene okruglo-bubrežaste donje listove na dugackim peteljkama i podeljene gornje listove na kratkim peteljkama.. Jača želudac i pospešuje varenje, deluje protiv grčeva i nadimanja, čisti sluz iz pluća, želuca, bešike i bubrega. Zbog prijatnog mirisa i ukusa, začinska biljka anis (Pimpinella anisum) obilno se koristi u mnogim evropskim, ali nedovoljno u našoj kuhinji. Plod anisa, odnosno zrelo seme, je veoma lekovit. Sadrži proteine i ugljene hidrate, kao i eterično ulje, čiji je glavni sastojak trans - anetol, od koga potiče specifična aroma i slatkast ukus. Bogat je vitaminima A i C, folnom kiselinom, kao i kalcijumom, magnezijumom, fosforom i kalijumom. Seme deluje protiv nadimanja, umiruje grčeve, jača želudac i pospešuje varenje. Da bi se izborili sa mučninom uzrokovanom previše masnom hranom, jakim začinima ili preprženim jelima, rešenje je da tri do četiri puta dnevno pijete anisov čaj sa pola kašičice meda i svežim listićem nane. U narodnoj medicini seme se preporučuje za jačanje nerava, čišćenje krvi i nakupljene sluzi iz pluća, želuca, bešike i bubrega, ali i za regulisanje neredovne menstruacije. Osobe koje pate od nesanice takođe bi trebalo da ga koriste. Eterično ulje od davnina je u upotrebi za smanjivanje apetita, a pokazalo se uspešnim i za podsticanje cirkulacije, tako da deluje protiv celulita. Međutim, ono ne bi smelo da se drži na svetlosti i vazduhu, jer gubi važan sastojak anetol.

Posle obilnih obroka ili konzumiranja teške hrane, anis je pravo rešenje. Kašičicu samlevenih plodova kuvajte desetak minuta u dva decilitra mleka. Kada se ohladi, dodajte malo meda i pijte nekoliko puta u toku dana, dok smetnje ne prestanu. Lekoviti su i suvi plodovi anisa koji se žvaću. Pravi se i čaj, tako što se jedna kašičica usitnjenih plodova prelije šoljicom ključale vode i ostavi da odstoji desetak minuta.

Čaj od anisa se spravlja tako što se jedna kašičica semena anisa prelije sa dva decilitra ključale vode, ostavi poklopljeno da odstoji 15 minuta, a zatim procedi. Čaj se, uobičajeno, pije tri puta dnevno posle glavnih obroka, mada je najdelotvorniji ako se uzima između obroka i pre spavanja. Čaj se pije vruć i u gutljajima, zaslađen medom, ako je reč o oboljenjima disajnih organa, dok se za lečenje organa za varenje (želuca i creva) pije bez meda, nezaslađen. Mleveni anis brzo gubi ukus i miris, pa ga treba mleti neposredno pre upotrebe.
(RTS)