Artičoka čisti jetru, žuč, bubrege, slezenu i masnoće u krvi

Artičoku - Cynara scolymus među povrćem smatraju najplemenitijom. Lekovitost biljke poznata je vekovima, a potiče upravo od gorkih sastojaka u lišću i korenu. Cvetni pupoljak artičoke od davnina se smatra posebnim gurmanskim doživljajem. Biljka koja raste širom Sredozemlja poznata je kao lekovito i ukusno povrće. Artičoka se ne može jesti sirova jer je teško svarljiva, no kuvana ili zapečena prvorazredna je kulinarska poslastica. Kuvanu artičoku najbolje je jesti odmah - nipošto se ne preporučuje ostaviti je za drugi dan jer stajanjem (čak i na hladnom) kuvana artičoka brzo oksidira i u njoj se stvaraju otrovne materije. Premda je sveže pripremljena artičoka odlična za jelo (superhranjiva je, a niskokalorična), fitoterapeuti ističu da se najmanje lekovitih supstanci nalazi u cvetnoj glavici koja se koristi u ishrani. Za lekovite preparate upotrebljavaju se pre svega listovi i koren te sok sveže biljke.
Artičoka pripada porodici glavočika, kao i sikavica i čičoka. Sve ove biljke obiluju silimarin i inulinom koji su zaštitnici jetre, žuči, pankreasa i slezine. Artičoka je poznata kao "čistačica jetre" i uopšteno probavnih organa. Sadrži raznovrsne vitamine (B, C, E) i minerale (mangan, fosfor, kalcijum, kalijum, magnezijum, sumpor), enzime, kiseline i lekovite gorke materije. Supstanca karakteristična za čičoku je cinarin - snažan antioksidans koji sprečava oštećenje žila (aterosklerozu) i tako štiti zdravlje srca i krvnog sistema.
prirodna detoksikacija

Artičoka je poznata kao prirodni lek za uravnoteženje masnoća u krvi, a primenjuje se i kod bubrežnih i kožnih bolesti, dijabetesa, gihta i reume te trovanja alkoholom, nikotinom i lekovima. Uopšteno se preporučuje za detoksikaciju i jačanje organizma.