Betonika
Betonika (Betonica officinalis) je malena biljka s duguljasto-jajastim crvenim listovima što su nazubljeni na svojim krajevima. Cvetovi su skupljeni u 10 cm dugacki cvat sa ružicasto-modrim cveticima. Betonika je moćni čistač organizma, a pogotovo inficiranih rana. Ime je dobila jer se ponaša kao čelična armatura, koja sve loše vezuje za sebe. Zbog svojstava i izgleda koji poseduje, narod je još zove klas, gusar, čistač, bukvica... Na vlažnim brdskim livadama, svetlim šumskim proplancima, sunčanim obroncima, pored jaraka i potoka, može da se prepozna po ružičastim cvetovima nalik klasu sve do kraja oktobra, a ako je lepo vreme i početkom novembra. Lekoviti delovi su listovi i koren, koji se sakupljaju dok biljka cveta. Suše se na senovitom i provetrenom mestu. Betonika može da se koristi i u svežem stanju, tako što se uberu vršni delovi sa cvetovima i dva reda listova od dve ili tri biljke. Ubrani delovi se preliju sa šoljom ključale vode, poklope i ostave da se ohlade. Sadržaj se zatim procedi i pije, sa ili bez šećera, jer biljka nije previše gorka. Konzumira se ujutro i uveče.
Čaj pomaže kod trovanja, slabog rada želuca, nadutosti, žgaravice, jake želudačne kiseline, čira na želucu. Takođe i kod plućnih bolesti kao što je astma, bronhitis, tuberkuloza. Otklanja i bolesti grla, jetre i žuči, a relaksirajuće deluje na nervni sistem. Tradicionalno se koristi za glavobolje i druge vrste bolova, neuralgije, grčeve...
Starim civilizacijama je najpoznatija kao biljka za ispiranje rana, a u vidu obloga i kod proširenih vena. Bukvicu su naročito cenili stari Egipćani, Rimljani i Grci, a to se nastavilo i u srednjem veku. Koristili su je kao sredstvo za smirenje u nastajanju duševnih bolesti, kao i kod epilepsije.
Kontraindikacija za upotrebu betonike gotovo da nema. Ne preporučuje se jedino trudnicama i dojiljama, kao ni osobama dve nedelje pred operaciju.
Čaj od betonike je najdelotvorniji i priprema se tako što se dve kašičice osušenog lista i korena stave u čajnik i preliju ključalom vodom. Sadržaj se ostavi da odstoji 20 minuta uz povremeno mešanje. Nakon toga se ocedi i pije na svakih sat i po, po jedna kašika. Može i medom da se zasladi.
Takođe, suvi list i cvet možete kratko da sameljete u mlinu za kafu. Uzima se tri do četiri puta tokom dana, po pola kašičice sa malo vode, a može i pomešan sa medom.
Tinktura se pravi od osušenog korena, koji se kratko prokuva, poklopi da odstoji 15 minuta a onda procedi. U toku dana se pije po pola decilitra, 3-4 puta. Ne preterujte sa količinom, jer može doći do mučnine i povraćanja.