Breskve

U plodu breskve ima secera, karotina, vocnih kiselina, belancevina, skroba, mineralnih sastojaka, vitamina A, B, C i gvozdja. Koristi se u ishrani, industriji i medicini. Kao i ostalo obojeno voće, breskve svoju pigmentaciju imaju zahvaljujući širokom spektru karotenoida. Malo je poznato, međutim, da breskve imaju razna lekovita svojstva. Pouzdano se zna i da ovo voće može da igra ulogu u smanjenju krvnog pritiska, pomaže u prevenciji i sprečavanju rasta različitih karcinoma, može da pomogne i kod neplodnosti muškaraca, kao i u borbi protiv bolesti desni. Breskve sadrže dosta kerotena, vitamina C i kalijuma. Zbog prijatnog ukusa i hranljive vrednosti, breskve se ubrajaju u naplemenitije stono voće. Sadrže visok procenat šećera, umernu količinu belančevina i malo biljnihvlakana. Ovo voće, od mineralnih sastojaka, najviše ima kalijuma, oko 190 mg, zatim fosfora, magnezijuma, kalcijuma, sumpora, hlora i natrijuma. Od vitamina sadrži karoten, C, B1,B2, B5 i B6. Breskve se ubrajaju u voće najbogatije vitaminom B2, čiji nedostatak dovodi do usporavanja rasta, propadanja kože i slabljenja vida. Breskve se koriste u svežem stanju, za voćne salate, ukrašavanje poslastica, ali se mogu i konzervirati u slatka, kompote, marmelade, likere...

Breskve poboljšavaju rad organa za varenje, obezbeđuju i nadoknađuju organizmu kalijum i zato se preporučuju osobama koje koriste tablete za izbacivanje viška tečnosti iz organizma. Sok od breskve, svež ili konzervisan, pojačava lučenje želudačnih sokova, deluje protiv povraćanja i pospešuje varenje nesvarljive i masne hrane. Energetska vrednost breskve iznosi 43 cal.. U ishrani je pogodna kod probavnih poremecaja, a ima laksativno i diuretsko delovanje. Dobra je za smirenje živaca i uopste za rad probavnih organa.