Bundeva hrana i lek

Uticaj potrošackog odnosno medijskog pritiska vec više godina sigurno je jedan od razloga pada potrošnje, kako bundeve tako i njenog semena. Tako smo bundevu, kao i niz drugih korisnih namirnica, zanemarili, odnosno zamenili novim industrijskim proizvodima. U tradicionalnoj medicini i danas se koristi ulje bundevinog semena koje je bogato vitaminima A, B1, B2, B6, C, D, E, K i mineralima (kalcijum, magnezijum, kalijum, cink…). Sadrži više od 60% nezasićenih masnih kiselina i bogato je biljnim proteinima/belančevinama. Zato seme ima čak 20 puta veću kalorijsku vrednost od ploda! Ulje semena bundeve bogato je omega 3 i omega 6 esencijalnim masnim kiselinama koje povećavaju energiju organizma, poboljšavaju zdravlje reproduktivnih organa i obezbeđuju lep izgled kože i bolju funkciju centralnog nervnog sistema. Seme bundeve koristi se za lečenje hipertrofirane prostate, kada ga treba – svakodnevno presnog jesti. Koristi se i u lečenju dečijih glista i pantljičare. Ljuštenjem semena ne treba uklanjati tanku, srebrno – zelenkastu pokožicu (tegumen) jer se u njoj nalazi najviše lekovitih sastojaka, dok uljane sorte nemaju ljusku već samo prozračnu semenjaču.
Lek protiv glista i pantljičare: ujutro, natašte, treba pojesti istucane semenke sa malo meda (oko 50 grama za odrasle osobe) – mala deca od 30 do 50 grama, starija od 30 do 150 (200) a odrasli od 300 do 400 grama. Posle pola sata popiti kašiku ricinusovog ulja, te ne jesti i piti nekoliko sati (može se jesti narendana mrkva).

Protiv crevnih parazita, domaćim životinjama treba u prekrupi ili stočnom brašnu, davati sledeće količine istucanog semena po grlu, dnevno: kokoš 1-2 g, mačka 20-30 g, pas 30-60 g, svinja 80-130 g, u zavisnosti od telesne mase.

Kod pojave bradavica, treba ih dva puta dnevno blago trljati smrvljenim prašnicima cvetova bundeve, sve dok se ne osuše i same otpadnu.

Za isceljivanje rana, opekotina i ispucale kože preporučuje se mazanje kvalitetnim uljem. Takođe, dobro je i za svakodnevnu negu kože i kose.
Naučna istraživanja pokazala su da ovo ulje reguliše i nivo holesterola, preventivno deluje kod funkcije mokraćne bešike i prostate i pomaže u lečenju sindroma iritiranih creva. Takođe, istraživanja su pokazala da ovo ulje može da smanji frekvenciju/rizik pojave nekih vrsta kamena u bubrezima.

U tradicionalnom isceljivanju, plod se preporučuje kao diuretik, osobama obolelim od reume, gihta, zapaljenja bubrega i mokraćne bešike. Dijetalna je hrana za gojazne osobe i dijabetičare, kao i onima sa oboljenjem želuca i tankih creva i kod pojave krvavih proliva. Protiv upale jajnika i problema menopauze treba je redovnije, u većoj količini, jesti i piti njen sok.

Zapaženo je da bundeva dobro čini i obolelima od psorijaze (diuretsko dejstvo). Kod zapaljenja bubrega ili bešike savetuje se svakodnevni obrok od dinstane, neslane, bundeve sa malo paradajza i seckanog crnog luka koji je začinjen kašikom pavlake. Za ublažavanje bolova od proširenih vena treba je sveže nastruganu staviti kao oblog, te držati duže privijenu.

Bundeva je izuzetno bogata vitaminom A, koji je važan za dobar rad očiju, a pogotovo mrežnjače. Zahvaljujući betakarotinu, predstavlja snažan antioksidans i štiti oko od katarakte.

Tamnožuta bundeva sadrži i specifičnu kiselinu koja deluje protiv kancerogenih ćelija.

Manje je poznato da plod bundeve sadrži aminokiselinu koja podstiče izlučivanje serotonina u organizam (hormona sreće). Narodni lekari savetuju da, umesto tableta, osoba koja je neraspoložena pojede krišku kuvane ili pečene bundeve. U svakodnevnoj ishrani, tvrde stručnjaci, sprečava anksioznost i pojavu depresije.
(Novosti)