Divlji slez raste po ruševinama, jarcima, napuštenim zemljištima. Iz čvrstog korena izlazi više dlakavih stabljika koje, zavisno od vrste, mogu narasti i preko metar u visinu. Listovi su srcoliki, nazubljeni, sa gornje strane tamnozeleni, sa donje svetliji i dlakavi. Iz zglobova pored listova rastu po dva do četiri crveno-ljubičasta cveta, išarana plavkastim linijama. Cvet ima pet sraslih latica. Sadrži kalijum, kalcijum, natrijum, fosfor i sumpor. U cvetu ima mnogo sluzi, pa je čaj sluzav. U listovima ima tanina. Cvate od juna do septembra. Za čaj se koristi prvenstveno cvet, ali se koriste i mladi listovi, stabljika i koren. Cvet se bere po suvom vremenu dok još nije potpuno rascvetan. Sušiti se mora brzo, nakon toga ga staviti na tamno (hermeticki zatvoriti), da ne posvetli (cvet poplavi kad je suv) i ne dobije vlagu, jer ga lako uhvati plesan. Koren se, kao i većina korenja, bere u proleće i jesen, dobro opere isitni i osuši. Koristi se najčešće kao sastojak čaja protiv kašlja, kod upala u grlu i ždrelu, za grgljanje i ispiranje. Čaj od crnog sleza: 2 čajne kašike čaja (osušenog cveta, listova i stabljike) prelije se sa ¼ l mlake vode, ostavi se da stoji 5-10 sati (sa povremenim mešanjem), procedi i koristi kao čaj za piće, grgljanje ili ispiranje. Ako se pije kao čaj protiv kašlja treba ga zasladiti medom (dijabetičari treba da piju nezaslađeno). Za kašalj je dobra mešavina crnog sljeza sa jaglacom (Primula officinalis) u jednakoj razmeri. Deluje tako da razlučuje šlajm, smiruje nadražaj na kašalj i koristi se naročito kod dece. I ovaj čaj treba zasladiti sa medom: 2 čajne kašike ove mešavine preliju se sa ¼ l ključale vode, posle 10 minuta procedi. Pije se 2-3 puta dnevno po jedna šolja.
