Dobričica za zdravlje

Dobricica je trajna, zeljasta, mirisna biljka, visoka 20—40 cm. Donji deo stabljike puzi, a gornji je uspravan i razgranat. Listovi su na dugackim drškama, srcoliki ili bubrežasti, naborani, po obodu nazubljeni, na nalicju crvenkasti. Cvetovi su Ijubicasto-plavi sa purpurnim tackama. Cveta maja- juna. Ne izgleda raskošno kao druge biljke, ali je toliko blagotvorna da je u narodu prozvana dobričica (Glechoma hederacea). Stari Sloveni su čak verovali da može da popravi i karakter čoveka, ne samo zdravlje. Sitni ljubičasto-plavi cvetići imaju brojna lekovita svojstva, dok meki baršunasti listovi mirisom podsećaju na nanu. Cveta od ranog proleća do kraja juna, zovu je i brštan trava, dobricarica, kotur, mesečnjak, niski bršljan..., vekovima se koristi u medicinske svrhe. Lekoviti su vrhovi grančica u cvetu, list, odnosno ceo nadzemni deo biljke. Čuveni Galen je smatrao biljkom izbora u lečenju očnih bolesti, u zapadnoj Evropi se u srednjem veku koristila za očuvanje ispravnosti piva tokom dugih morskih putovanja, dok su Amerikanci njen sveže isceđeni sok koristili protiv glavobolje, neuralgije i vrtoglavice. Da bi se postigao efekat, dovoljno je da se stavi nekoliko kapi u svaku nozdrvu. Stanovnici Alpa sok mešaju s kozjim mlekom i piju kod bolesti pluća.

Čaj od dobričice, koprive, bokvice i žalfije pomaže kod alergijskog rinitisa. U kombinaciji sa podbelom, slatkim korenom i majčinom dušicom, efikasno deluje protiv kašlja, opstruktivnog bronhitisa i astme. Zajedno sa listom koprive, majčinom dušicom i lucerkom pomaže kod malokrvnosti. Kada se pripremaju čajne mešavine, preliva se pet kašika izmešanih biljaka litrom ključale vode, promeša, poklopi i ostavi da stoji 45 minuta. Procedi se i pije tri puta dnevno pre jela, po mogućstvu bez slađenja i u manjim gutljajima. Ukoliko mora, dodaje se malo meda.

Ova biljka delotvorna je i kod tegoba u urinarnom traktu, a pokazala se uspešnom i protiv celulita. Preporučuju se obloge, losioni i maske spolja, a čaj za detoksikaciju. Sok i čaj od dobričice su prijatnog ukusa i potpuno bezopasni, pa se daju i deci za podsticanje apetita.

Sadrži flavonoide: kvercitin, apigenin i luteolin, kao i tanine, seskviterpene, gorke materije, esencijalno ulje, saponine i smolu. Snažno podiže imunitet i jača organizam.

Sok se priprema tako što se mlada i sveža dobričica dobro opere i sitno isecka. U sokovniku ili kroz čistu platnenu krpu se iscedi i pije dok je sveže. Dnevna doza koja jača organizam odraslih je pola čaše soka. Deci se preporučuje ista količina, ali nekoliko puta tokom dana po dve do tri kašičice soka, koje mogu da se pomešaju sa malo meda ili toplog mleka.

Nekoliko kapi sveže isceđenog soka može da se pipetom stavi u nozdrve i da zaustavi krvarenje iz nosa, olakša disanje i izleči glavobolju.

Za upalu grla priprema se čaj, tako što se pomeša 30 g dobričice, kašika meda, 125 ml jabukovog sirćeta i 125 ml vode. Sve se kuva zajedno 10 do 15 minuta, pa procedi. Kada se prohladi, ispira se grlo grgotanjem. Postupak se ponavlja dok upala ne prestane. Ovim čajem mogu da se ispiraju i uši kod infekcije. Kod upale želuca i creva pije se 1,5 dl na dva sata.

Kod bolova u krstima, gihta i reume pomažžu obloge od dobričice. Lišće se skuva u jabukovom sirćetu i dok je vruće stavlja na bolna mesta. Male kuglice od sveže ubranog lišća delotvorne su protiv glavobolje. Stavljaju se u nozdrve i bol prestaje za desetak minuta, tvrde travari.
(Večernje novosti)