Dobro je jesti koprivu

Kopriva sadrži znatnu kolicinu hlorofila, mineralnih soli,kalcijum, kalijum, fosfor, gvoždje i vitamina C i drugih sastojaka koji pozitivno deluju na naš organizam. Cveta od proleca do jeseni i odlican je dodatak testeninama i rižotima, ali je najbolja kao sastojak guste supe. Kako poseduje lekovita svojstva, pravo je vreme da je uvrstite u jelovnik. Koprivu ne treba kuvati vec je dovoljno samo blanširati u vreloj vodi, ne duže od dva minuta. Tako se maksimalno cuvaju njena hranljiva i lekovita svojstva, a brojni su razlozi zbog kojih je dobro jesti koprivu Ona poboljšava rad probavnog sistema, ubrzava izbacivanje štetnih materija iz organizma, dobra je za cišcenje krvi i bubrega, pozitivno deluje na pankreas, pomaže snižavanje šecera u krvi, leci upale urinarnog trakta i stimuliše rad creva zbog cega deluje i kao diuretik,sadrži vitamine C i A, kalcijum, kalijum, gvožde, fosfor i brojne druge vitamine i minerale. Caj od koprive koristi se za bolesti jetre i žuci, poremecaje sna, grceve u stomaku, cireve, bolesti pluca itd. Ako odlucite da sami berete ovaj rasprostranjeni dragulj, birajte mesta na kojima nema zagadenja, daleko od autoputeva i naselja i obavezno nosite rukavice. Kao što je poznato, listovi i peteljke koprive pokriveni su žarnicama zbog cega koža posle dodirivanja biljke pece. Kopriva ima brojna blagotvorna svojstva Takode, bez obzira na lekovita svojstva, kopriva se ne konzumira sveža jer tada može izazvati probleme sa stomakom i crvenilo kože. Koprivu retko možete da nadete na jelovnicima, iako je rec o ukusnoj namirnici koja može da se pripremi kuvana kao spanac ili iseckana s jajima kao omlet. Može da se pripremi na mnogo nacina kao i svako povrce. Mada je savijaca ili pita sa koprivom nešto izvanredno, u celoj Evropi je poznata supa od koprive, jedino jelo u kojem kopriva ima glavnu ulogu.