Hovenija biljka koja apsorbuje alkohol

Kineski naučnici su na tragu pronalasku koji bi zahvaljujući ekstraktu iz drveta latinskog imena Hovenia dulcis, omogućio onima koji ne mogu bez alkohola da ga piju u velikim količinama bez ikakvih posledica i bojazni od opijanja. Kineski naučnici tvrde da su otkrili prirodnu supstancu koja će ih održati treznim bez obzira na unetu količinu alkohola. Pored toga ova supstanca neutrališe mamurluk i može pomoći alkoholičarima u borbi protiv bolesti zavisnosti od koje svake godine umre veliki broj ljudi širom sveta. Ekstrakt ovog drveta u kineskoj narodnoj medicini koristi se već preko 500 godina za lečenje mamurluka, zahvaljujući komponenti dihidromicetinu (DHM) koja predstavlja blokator intoksikacije. Preliminarni eksperimenti već su obavljeni na pacovima kod kojih je sprečen efekat alkohola na mozak, bez obzira na njegovu količinu prisutnu u krvi. Uskoro će preparat koji sadrži DHM biti testiran i na ljudima, a naučnici se nadaju da njegova upotreba s vremenom može doprineti suzbijanju želje za alkoholom.

Vrsta hovenija (Hovenia dulcis Thunb.) pripada redu Rhamnales, porodici Rhamnaceae - krkavine. Rod obuhvata dve vrste čiji je areal istočna Azija (jug Japana, severna i centralna Kina i Himalaji), gde se prostire i do 2.000 m nadmorske visine. Hovenija je nisko, brzorastuće, listopadno drvo, visoko 15 m i prsnim prečnikom 40-50 cm, sa jajastom krošnjom srednje gustine i velikim brojem manjih bočnih grana . Kora je u početku kod mladih stabala glatka i siva, kasnije puca plitkim i uskim, uzdužnim brazdama, postaje svetlije siva i ljušti se u trake ispod kojih ostaje narandžastosmeđa podloga . Pupoljci su tamno braon, dlakavi i sa dve ljuspe. Listovi su naizmenično raspoređeni, prosti, 10-17 cm dugi i 6-12 cm široki, srcaste ili ravne (okrugle) osnove, često asimetrične, na peteljkama 2,5-5 cm dugim; široko eliptični, pri vrhu zašiljeni, izvučenog vrha, po obodu talasasti i testerasto nazubljeni, tamno zeleni, sjajni, izražene nervature .

Cvetovi su sitni, krem beli, petočlani, mirisni, hermafroditni, samooplodni, skupljeni u guste, zbijene, grozdaste cvasti. Cvetaju od polovini juna do avgusta. Kada su leta hladna i sveža, cvetanje se pomera na kraj leta pa nema plodonošenja, ili plodovi ne sazrele. Plodove čine okrugle trosemene čaure prečnika 6 mm na kratkim (do 3 mm) peteljkama. Čaure su u početku crvene boje, a kasnije postaju svetlo sive ili smeđe Obrazuju se na vrhovima razraslih, zadebljalih, mesnatih grana, crvenkaste do smeđe boje (sl. 1e). Mesnate drške plodova i grane cvasti imaju ukus suvog grožđa, jestive su i najukusnije kada opadnu na zemlju, jer se tada koncentracija šećera poveća i plodovi se osuše. Oni sadrže 11,4% glukoze, 4,7% fruktoze i 12,6% saharoze. Seme 3,5-4,5 mm smeđe, zaobljeno, pljosnato, kod mikropile zasečeno i nešto tamnije kao i na suprotnom kraju . Seme je sa tankim slojem endosperma i lopatastim embrionom kratke ose .
(Tanjug)