Kičica - Erythraea centaurium

Malo je lekovitog bilja koje se u narodu tako mnogo, često i uspešno upotrebljava kao kičica: za otvaranje apetita, otklanjanje smetnji u varenju i protiv groznice. Deluje kao gorko sredstvo (Amarum purum), čiji sastojci izazivaju refleksno lučenje pljuvačke, sokova i enzima u digestivnom traktu, što omogućava bolje i kompletnije varenje hrane. Takođe, ovi sastojci poboljšavaju apetit, pa se biljke koje ih sadrže koriste za jačanje i oporavak organizma. Za vodeni ekstrakt herbe kičice dokazano je da ispoljava i protivupalno i antipiretično delovanje. Kičica je u narodu poznata i kao ger, gorčica, gorka kitica, gorko zelje, grozničavka, drago cvijeće, dupčić, trava od groznice, kantarija crvena... Od najranijih vremena bila je poznata gorka trava kičica (Erythraea centaurium) koju su drevni Grci zvali "žuč zemlje". Istočni narodi smatrali su je čudotvornom, a kineski pripovedači, inspirisani lekovitim dejstvima, prenosili su generacijama divne priče o moćnoj kičici. Latinski naziv biljke potiče, prema jednom verovanju, od Kentaura Hirona, Ahilovog učitelja, a po drugom, od centum (sto) i aurum (zlato), tj. lek koji vredi stotinu zlatnika.

Ova biljka raste na vlažnim i peščanim brdskim livadama i pašnjacima, oranicama, šumskim čistinama i obroncima. Često u tako velikom broju da se sve od nje zarumeni. Kičica je jednogodišnja ili dvogodišnja biljka, ima četvorougaonu, oko 30 centimetara visoku, šuplju stabljiku koja se pri vrhu grana. Listovi su jajoliko duguljasti, a cvetovi ružičasti, grozdasti, prave metlaste cvasti na vrhu stabljike i otvaraju se samo na suncu, oko podneva.

Kičica obiluje gvožđem, natrijumom, gorkim heterozidima (geniciopikrozid, eritaurozid, eritrocentaurozid i dr), a sadrži i smolu, šećer, vosak, oko 0,6 do 1 odsto alkaloida, među kojima je glavni gencijanin, i eterično ulje. Najviše gorčine ima u stabljici, manje u cvetu, a najmanje u listu.

Kao biljna lekovita sirovina koriste se osušeni gornji delovi biljke u cvetu. Kada biljka počne da cveta odsecaju se vršni delovi stabljike, listovi i cvetovi, i brzo suše u hladu i na promaji da bi se sačuvala prirodna boja. Biljka ne sme da se čupa, jer se na taj način uništava na prirodnim staništima.

U narodnoj medicini kičica se koristi za čišćenje krvi, u slučaju velikog kašlja, gorušice i bolova u želucu, da pospeši lučenje stomačnih sokova, protiv proliva, glista, gihta, groznice, temperature i da smiri nervozu.

RECEPTI

Čaj
Vrhom punu kašičicu kičice preliti sa 250 ml hladne vode. Ostaviti 6-10 sati, uz povremeno mešanje. Procediti i ugrejati samo toliko da može da se pije. Ne treba ga zaslađivati, a najbolje je da se pije pre jela.

Vino
Oko 30 g kičice i limun (narezan zajedno sa korom) preliti litrom blagog belog vina. Mešavinu ostaviti 10 dana, procediti i presuti u flašu. Čaša ovog vina pije se pre glavnog jela, jača telo, pospešuje probavu, smiruje žuč i podstiče apetit.

Rakija
Flašu od 750 ml napuniti listovima i cvetovima kičice, zaliti do vrha jakom domaćom rakijom, ostaviti na suncu ili na toplom 6-8 nedelja, pa procediti i piti 2-3 puta dnevno po 20 kapi.

Nadutost
Napraviti mešavinu od jednakih delova kičice, angelike i pelina. Kašiku mešavine preliti sa 250 ml ključale vode, poklopiti i ostaviti 10 minuta. Popiti pred spavanje.

Za bolje varenje
Pomešati 30 g hajdučke trave, po 20 g petrovca i lista žalfije, po 10 g očajnice i kantariona i po 5 g nane i kičice. Kašiku mešavine sipatu u jedan litar hladne vode, kuvati 3 minuta, ohladiti i piti 3 puta dnevno po jednu šoljicu pre jela.

Smiruje kašalj
Pomešati kašiku kičice i kašičicu pelina, preliti sa 2,5 dl vrele vode i kada se malo ohladi dodati kašičicu meda.

Napomena: Ovaj čaj deca bi trebalo da uzimaju po kašičicu svakog sata, a odrasli svakih pola sata.