Kičica je gorak tonik protiv bolesti

Kičica je jednogodišnja ili dvogodišnja biljka, ima četvorougaonu, oko 30 centimetara visoku, šuplju stabljiku koja se pri vrhu grana. Listovi su jajoliko duguljasti, a cvetovi ružičasti, grozdasti, prave metlaste cvasti na vrhu stabljike i otvaraju se samo na suncu, oko podneva. Legenda kaže da je ovu biljku koristio i kentaur Heiron za lečenje zatrovanih rana, pa otuda i njen latinski naziv (Centaurium umbellatum). Od srednjeg veka koristi se za bolesti organa za varenje i temperaturu, a narod je zove i bor cvitaš, gorčica, gorko zelje, mali stozlatnik, zlatna žuč, grozničava trava... Kičica je prilično rasprostranjena po livadama, šumskim proplancima i šiblju. Cveta od jula do kraja septembra. U to vreme se u lekovite svrhe beru ružičasti grmovi. Suše se u snopićima ili se rasprostru u tankom sloju, u hladu na promajnom mestu. Osušena biljka ima blago aromatičan miris i izrazito gorak, prodoran ukus. Cvetovi se, inače, otvaraju samo kada je vreme lepo i sunčano. Najvažniji sastojci su gorki sekoiridoidni glikozidi centapikrin, genciopikrozid i sverciamarin. Najviše ih ima u cvetovima. Sadrži i flavonoide, triterpene, sterole i fenilkarboksilne kiseline, kao i manje količine alkaloida piridinskog i aktinidinskog tipa. Kičica podstiče lučenje sokova za varenje i enzima. Upotrebljava se kod slabog apetita i želudačnih problema, koji su posledica manjka želudačnog soka.

Tradicionalna medicina je koristi i za snižavanje temperature i groznice, zbog čega se i zove grozničava trava, ali i kod malokrvnosti, za bolji rad jetre, naročito "masne", izlučivanje žuči.

Delotvorna je i za bolesti metabolizma, kožnih osipa, opšte slabosti i iscrpljenosti.

Upotrebljava se kao pomoćno lekovito sredstvo kod poremećaja krvnog pritiska i problema sa nervima.

Nakon hemioterapije i radioterapije preporučuje se čaj od ove biljke. Za spoljnu upotrebu čajem se natapaju obloge i stavljaju na rane koje sporo zarastaju. Travari kičicu pripremaju kao čaj, tinkturu i vino, a za efikasnije lečenje tegoba je često kombinuju sa drugim biljkama.

Čaj se pravi od jedne do dve kašičice suve, usitnjene kičice, koja se preliva sa 2,5 dl ključale vode. Nakon pet minuta stajanja, procedi se i pije. Drugi recept je da se iosta količina biljke drži šest časova u hladnoj vodi i povremeno meša, a zatim procedi i malo zagreje. Preporučuju se jedna do dve šolje čaja dnevno, najmanje pola sata pre jela, nipošto nakon obroka. Bez obzira što je gorak, efikasniji je nezaslađen pa ga tako treba i piti.