Kivi

Aktinidija, poznatija kao kivi, već milenijumima je omiljeno lekovito voće u Kini. Početkom 20. veka kivi je prenesen na Novi Zeland, a potom se proširio svetom. Ova biljka penjačica uzgaja se iu našim krajevima. Neretko krasi terase i "brajde", a plodovi se, zavisno od vremenskih prilika, beru u periodu od kraja oktobra do prve polovine novembar. Spolja su plodovi neugledni i dlakavi, no ispod kore je slasno zeleno "meso" sa gotovo dvostruko više vitamina C nego u narandži ili limunu. Najbolji izvori vitamina C. Kivi obiluje i vitaminima E i K te raznovrsnim mineralima među kojima se ističe kalijum, a tu su i kalcijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, cink, bakar ... Kivi je prozvan supervoćem jer je niskokaloričan, a izuzetno bogat takozvanim fitonutrijentima koji povoljno deluju na zdravlje. Sadrži flavonoide i karotenoide - snažne antioksidanse koji štite od kardiovaskularnih bolesti i raka, te lutein i zeaksantin koji su važni za dobar vid. Kivi je bogat vlaknima pa pospešuje varenje i detoksikaciju te uravnotežuje masnoće i šećer u krvi.

Istraživanja su pokazala da kivi pomaže i kod bolesti respiratornog sistema, a nazivaju ga prirodnim antidepresivom zato što sadrži "hormon sreće" serotonin.

Zelena unutrašnjost kivija jede se zajedno sa sitnim semenkama koje sadrže manje količine zdravih omega-3 masnih kiselina. U pravilu se kora guli, no kivi možete jesti i bez guljenja, slično kao mekano kuvano jaje - odsecite mu samo vrh i unutrašnjost jedite kašičicom.

Oguljen i narezan kivi poželjan je dodatak jogurtu ili žitaricama za doručak, a odlično se uklapa u raznovrsne voćne salate. Usitnite li kivi u pire, dobijate fini preliv za deserte. Od kivija možete pripraviti i sok te džem.

Kivi je ukusan dodatak slanim jelima - dobro se slaže s belim mesom, šunkom i ribom, a stavlja se iu pikantne salsa soseve.