Maslačak

Maslačak smo, neopravdano i nepravedno, zaboravili i potisnuli sa spiska izuzetnih biljaka. Kod maslačka je apsolutno sve jestivo – koren, listovi, stabljika i cvet. Obiluje gvožđem, kalijumom, kalcijumom, fosforom, vitaminima A, B, C i D, kao i gorkim materijama koje pročišćavaju organizam od toksina. Osim što je diuretik i pokreće detoksikacijske procese, pomaže rad bubrega, jetre i žuči, od pomoći je kod lečenja alergija i problema sa kožom, povoljno deluje na probavu, i može se nazvati pravim eliksirom zdravlja, pokretačem metabolizma i superhranom. Uz maslačak se uspešnije mršavi, a odličan je saveznik i u borbi protiv celulita. Prema tabeli nutritivnih vrednosti 100 gr maslačka sadrži 50 kalorija; 3 gr proteina; 10 gr ugljenih hidrata; 3 gr celuloze; 4 gr šećera; 1600 mkg beta karotena (provitamin A); 41 mg vitamina C; 0,20 mg vitamina B1; 0,20 mg vitamina B2; 0,8 mg vitamina B3; 0,26 mg vitamina B6; 30 mkg vitamina B9; 5,2 mg vitamina E; 300 mg vitamina K; 206 mg kalcijuma; 3,40 mg gvožđa; 40 mg magnezijuma; 67 mg fosfora i 0,5 mg cinka.

Zbog svega toga, trebalo bi da ga uvrstimo na svakodnevni meni, pogtovo u periodu ranog proleća, kada je potrebno da organizam razbudimo i oslobodimo se otrova nakupljenih tokom zime. Maslačak treba ubrati na mestima što udaljenijim od saobraćajnica. Koren se može sirov dodavati u salate, a osušen koristiti kao čaj. Stabljike se odvoje od cveta, operu i dodaju u salate, ćufte, variva. Cvet može da se pohuje, a od njega se prave i med, sirup i vino. Listovi maslačka su posebna poslastica, beru se dok su cvetovi u pupoljku, a pripremaju se na sve načine na koje pripemate recimo blitvu i spanać. Ipak, najzdravije ih je jesti termički neobrađene, u salati, jer tako zadržavaju svoju punu hranljivu vrednost.
(Novosti)