Maslačak i zdrav i jestiv

maslacak Maslačak je trajnica koja najcešce raste po travnjacima, livadama, parkovima, te uz staze i živice. Lekovit je i jestiv, jedna je od onih biljaka koju nalazimo svuda. Veoma je korisna biljka za caj, salate, sokove, variva, supe…Kao lekoviti delovi biljke sabiru se koren, list i cvet. Cveta u proleće kada je našem organizmu najpotrebnija vitaminska bomba, a mnogi ga, zbog aromatično-gorkog ukusa, zovu i gorko zelje, žutenica ili mlečnjak. Osim što pospešuje rad bubrega, jetre i želuca, maslačak snižava nivo holesterola, leči čireve, ekceme i kožne bolesti. Maslačak je pun kalijuma, eteričnih ulja, inulina i raznih drugih supstanci neophodnih organizmu za normalno funkcionisanje. Listovi ove dragocene biljke sadrže 16-18 odsto vitamina C i oko tri odsto gvožđa, mnogo više nego spanać. Svi delovi maslačka su lekoviti - i cvetovi i listovi i koren. Cvetovi se beru od aprila do maja, listovi pre nego što maslačak počne da cveta, a koren se vadi u rano proleće ili ranu jesen. Listovi i koren se suše na hladnom i prozračnom mestu ili u rerni na temperaturi od 40 stepeni Celzijusa. Iako je donedavno korišćen prvenstveno kao diuretik, dokazano je da maslačak ima i druga lekovita svojstva.

Osim što pospešuje rad bubrega, jetre i želuca, maslačak pročišćava krv, snižava nivo holesterola, leči čireve, ekceme i kožne bolesti.

Od mladog lišća maslačka pravi se salata za koju kažu da je bila omiljena na jelovniku patrijarha srpskog Pavla. Dokazano je da pročišćava krv, podstiče mokrenje i ublažava bolove kod oboljenja jetre i žuči, dok čaj od mladog lišća pomaže kod urinarnih infekcija.

Koren maslačka pročišćava i jača telo, pospešuje znojenje, čisti sluzokožu disajnih organa i vraća snagu.

Osim toga, koristi se za lečenje kožnih bolesti, alergija, čireva i malokrvnosti, snižavanje nivoa holesterola u krvi i regulaciju menstrualnog ciklusa.

Od cvetova maslačka pravi se sirup koji leči prehlade, bronhitis, upale desni.