Može li um izlečiti telo ?

Stara poslovica « U zdravom telu zdrav duh » možda će morati doživeti neke izmene . Sve veću pažnju dobija ideja kako zdrav , uravnotežen i optimističan duh rezultira zdravim i vitalnim telom . Pa tako , hranite svoj um pozitivnim mislima i vaše će telo biti otporno na bolesti Rezultati mnogobrojnih provedenih studija jasno ukazuju na povezanost negativnih misli i raznih poremećaja u telu , kao i pozitivnih misli i urednog rada svih organa i telesnih sistema . Naučna disciplina psihoneuroimunologija , utemeljena upravo u svrhu ovih istraživanja , nedvojbeno pokazuje kako negativne misli , stavovi i raspoloženja kao što su strah , krivica , ljubomora , ljutnja itd dokazano negativno utiču na ljudski organizam . S druge strane , ljubav , zahvalnost , veselje i optimizam uzrokuju pozitivne fiziološke reakcije . Princip po kojem misao utiče na fiziologiju još uvek nije u potpunosti razjašnjen , no poznato je kako naše psihološko stanje utiče na naš endokrini sistem ....Tako je , na primer , poznato kako su emocije straha ili ljutnje povezane s aktivacijom nadbubrežne žlezde i lučenjem hormona adrenalina , koji pak ubrzava naš srčani ritam i disanje te uzrokuje napetost mišića . Svaka misao i emocija popraćene su određenom telesnom reakcijom , a naše telo ne prepoznaje razliku između događaja koji su stvarne pretnje i onih koji su prisutni samo u našim mislima .

Negativne misli mogu biti uzrokom brojnih simptoma poput glavobolje , gubitka energije , povišenog krvnog pritiska , probavnih smetnji , polne disfunkcije , pojačanog znojenja , gubitka težine ili gojenja , nesanice , ukočenosti mišića . S vremenom mogu dovesti i do mnogo ozbiljnijih reakcija , kao što je na primer rak . Smatra se kako negativna raspoloženja kraćeg trajanja ne ugrožavaju zdravlje , odnosno , kako telo poseduje zaštitni mehanizam koji se aktivira prilikom takvih stanja .

Ozbiljnije posledice mogu nastupiti tek kod dugotrajno prisutnih negativnih misli .
Pozitivno razmišljanje , s druge strane , dokazano jača naš imunitet , smanjuje rizik od mnogih bolesti i ubrzava ozdravljenje ukoliko je bolest već nastupila , te povoljno utiče na naše mentalne sposobnosti , koncentraciju i kreativnost .

Neke od koristi pozitivnog razmišljanja , uz ojačan imunitet , su i smanjeni rizik od srčanih oboljenja te problema s probavnim , disajnim , endokrinim i drugim telesnim sistemima .

Osim delovanja na naše telo , emocije utiču i na naše intelektualne sposobnosti .

Tako smo na primer kreativniji , inteligentniji i fokusirane ukoliko smo u stanju zadovoljstva , zahvalnosti , saosećanja i sl

Neprirodno brz i stresan životni ritam savremenog čoveka i rastući zdravstveni problemi poput prave epidemije bolesti krvnog sistema , jasno ukazuju kako um i telo nisu dvije potpuno odvojene celine , što je još uvek prevladavajuća ideja u zapadnoj medicini .

Primena neke od brojnih dostupnih tehnika opuštanja kao što su joga , meditacija , tehnike disanja , ili pak kreativne radionice poput plesa , likovnog izražavanja i sl pozitivno deluje na naše misli i emotivno stanje , podržavajući tako i zdravlje našeg organizma .

Vežbe disanja
Primenite jedan mali trik i vežbom dubokog ( trbušnog ) disanja utičite na stanje uma , pa tako i zdravlje organizma .

Da vežbanje svesne kontrole nad dahom stimuliše i povećava životnu energiju , bilo je poznato mnogim drevnim civilizacijama .

A da disanjem možemo uticati na naša emocionalna stanja svi smo osetili kada smo se našli u situaciji da se posvađamo sa nekim , kada nam se disanje ubrza , ili u situaciji da kada uživamo u čitanju zanimljive knjige , naš puls postaje smiren a disanje usporeno .

Pravilno disanje je ključ kojim možemo otkloniti mnoge zdravstvene tegobe i probleme , probuditi naš mentalni potencijal , te biti srećniji i kreativniji u svemu što radimo .

Vežba dubokog disanja izvodi se u uspravnom sedećem položaju . Diše se duboko celim trbuhom . Vežba se izvodi opušteno i bez naprezanja .

Pri udahu trbuh se polako izboči prema van i puni kiseonikom , pri izdahu vraća prema kičmi a ugljen dioksid se istiskuje van .

Ovakvo disanje blago masira unutrašnje organe , podstiče probavu , reguliše rad bubrega , opušta nas i snižava krvni pritisak .

Udisanjem što veće količine vazduha tokom nekoliko minuta izvođenja ove vežbe , telo snabdevamo većom količinom dragocenog kiseonika , a time i većom količinom energije .

Disanje punim plućima u prirodnom okruženju deluje i na oslobađanje hormona sreće .