Mrkva, šargarepa

U ljudskoj ishrani koren mrkve više se koristi tek od srednjeg veka, iako su je germanski narodi uzgajali pre no što su upoznali starorimsku kulturu. Upravo Evropa se smatra pradomovinom mrkve, gde ona i danas obilno raste kao divlja biljka. Uzgojem i ukrštavanjem dobijena je vremenom biljka veoma izdašnog i socnog korena, narandžaste boje, koji u covekovoj ishrani zauzima važno mesto. Narandžastu boju mrkvi daje karotin, kojeg ni u jednom drugom povrcu nema u tolikoj meri. To je susptanca iz koje nastaje veoma važan vitamin A. Što je boja korena izrazitije narandžasta, to je sadržaj karotina veci. Žuta mrkva sadrži ga pet puta manje nego narandžasta. Karotin je razlicito iskoristiv u zavisnosti od nacina pripreme mrkve: iz sirove neribane 2 odsto, kuvane 18, a sirove ribane cak 82 procenta. Ribana mrkva je stoga prikladna kao hrana za stariju dojencad i predškolsku decu. Mrkva obiluje i drugim vitaminima. To su pre svega vitamini grupe B (B1, B2, B5, B6) i PP, D, E i H. Zanimljivo je da za razliku od sveg drugog povrca, sadrži vrlo malo vitamina C - svega 6 mg%.
Za podizanje tonusa i jacanje potencije odlican je sok od šargarepe sa pravim, prirodnim pcelinjim medom. Ovaj eliksir se uvek pravi neposredno pred upotrebu, u razmeri 1:1, a uzima se po dve supene kašike cetiri puta na dan.
Uprkos potvrdenoj lekovitosti šargarepe, njena preterana upotreba nije preporucljiva. Opisani su cak i slucajevi trovanja prevelikim dozama koje su pacijenti sami sebi prepisali (na primer, nekoliko litara soka na dan). Treba, takode, biti vrlo obazriv sa primenom šargarepe kod akutne faze cira na želucu i kod enterita.

Od osnovnih hranljivih sastojaka mrkva sadrži najviše ugljenih hidrata (8-9 odsto) od kojih i potice njena velika energetska vrednost: 100 grama mrkve ima 176 kJ ili 42 kcal. Uz to, bogata je mineralnim sastojcima: kalijumom, kalcijumom, jodom, cinkom, kobaltom itd., kao i pektinima (oko 11 mg%) i etericnim uljima, pa se osobito preporucuje deci jer podstice telesni razvoj, jaca kosti i povecava otpornost prema infekcijama, mladima, rekonvalescentima, trudnicama i starijim osobama. NJena najveca prednost nad drugim povrcem je u tome što je kuvana ili pirjana lako probavljiva pa je mogu uzimati osobe s poremecenim varenjem, katarom želuca i creva, cirom na želucu, a povecava i broj crvenih krvnih zrnaca.
Sirovu mrkvu bi trebalo uzimati samo u obliku soka, jer je on lakše probavljiv, u hranljivi i lekoviti sastojci u njemu još jace koncentrisani. Mnogi autori preporucuju tzv. prolecnu kuru sa sokom od mrkve, koja ima svrhu da oslobodi organizam od otrova nagomilanih obilnom i jakom zimskom hranom. Tri nedelje uzima se po 100 grama soka dnevno.
Naše domacice nisu navikle da koriste zeleno lišce mrkve, vec ga kao potpuno beskorisno bacaju. Ono se, doduše, ne može jesti sirovo kao peršunovo, ali naseckano i kuvano, odnosno pirjano s korenom mrkve ili nekim drugim povrcem, vredna je namirnica, a neki autori tvrde da u lišcu ima cak više mineralnih soli nego u korenu. Dakle, ne bacajte mrkvino lišce!
Brojna su lekovita svojstva mrkve. Karotin blagotvorno deluje i na kožu, narocito suvu, kao i lomljive nokte i kosu. Sprecava proliv kod odojcadi i male dece. Blagotvorno deluje na rad jetre. Kaša od kuvane mrkve izvrsno je sredstvo protiv zatvora. Sok od mrkve otklanja višak kiseline u želucu.
Sve je na mrkvi vredno i iskoristivo. Koren nemojte guliti kao krompir ili krastavac, jer se upravo u spoljnom omotacu nalaze najvažniji sastojci, dok je sredina manje vredna i drvenasta, narocito u zrelijem stadijumu. Ako ste mrkvu uzgojili u vlastitom vrtu bez hemijskih dodataka, dovoljno je da je cetkom operete pod vodom. Prema mrkvi nabavljenoj na pijaci budite oprezniji. Ocistite je površinski nožem i dobro operite.

U sok od mrkve se može dodati lumun i med, a od nje se može napraviti i slatko! Pravite od nje kolace, marmeladu, ružicasti pire kao prilog necemu što dete voli, ako nece da je jede.
U periodu dojenja šargarepa se takode preporucuje jer podstice izlucivanje mleka, a i bebi obezbeduje dragocene materijale potrebne za rast i razvoj.
Tegobe zbog neuredne probave i hemoroida bice olakšane ako izjutra na gladan stomak popijete 150-200 mililitara sveže iscedenog soka od šargarepe. On je dragocen eliksir za citav organizam: cuva nerve od iscrpljenosti i zato se preporucuje svima koji svoj nervni sistem troše preko mere, kao što su menadžeri, osobe s visokom odgovornošcu, intelektualni radnici ili ljudi sasvim obicnih profesija, zabrinuti za svoj opstanak. Svež sok, takode, normalizuje telesnu težinu i smanjuje zamor srcanog mišica. Rezultati ispitivanja lekovitosti soka od šargarepe dokazali su da je on efikasno sredstvo protiv bolesti izazvanih poremecajem razmene minerala u organizmu, kao što su osteohondroza i poliartritis.
Veoma je korisno zadržati ovaj sok neko vreme u ustima, jer je njegova moc da ubija bakterije neverovatna. Po sadržaju fitoncida šargarepa se nalazi na trecem mestu medu povrcem, odmah iza crnog i belog luka; žvakanjem šargarepe smanjuje se broj mikroorganizama u usnoj duplji, a narodna medicina preporucuje i ukapavanje soka u nozdrve u pocetnoj fazi kijavice i slicnih infekcija.