Mušmula

Divlja kruškica (Mespilus germanica) ili mušmula, potiče iz jugozapadne Azije, odakle je prenesena u Europu, najpre na područje Grčke i Italije, a ubrzo se proširila i po celoj Evropi. Koristili su je pripadnici brojnih civilizacija zbog svoje lekovitosti, hiljadama godina, sve do poslednjih stotinu godina. Tada je, uvođenjem pomodnog voća, povrća i začina postala nepravedno zapostavljena. Što se tiče ostalih delova biljke, koristi se cvet i list koji se bere u proleće. Suše se na vazduhu, kora drveta se skida u proleće ili u jesen. Od mušmule se pravi marmelada, liker i rakija, a poznavaoci narodne medicine tvrde da poboljšavaju vid, jačaju jetru i bubrege, popravljaju krvnu sliku, otklanjaju bolove u leđima i kolenima. Preporučuju se i kod vrtoglavice, dijareje, infekcije usne duplje, čak i protiv impotencije. Mušmula je snažno protivupalno sredstvo koje blagotvorno deluje na ceo organizam. Stolećima se koristi za probavne tegobe - suzbija crevne i želudačne upale, eliminiše nadutost. Snažan je prirodni laksativ. Zbog svog antivirusnog i antibakterijskog delovanja, pomaže pri ublažavanju upale krajnika i disajnih puteva.

Ova voćka sadrži belančevine, ugljene hidrate, tanin, pektine, organske kiseline (jabučna, vinska, limunska). Obiluje vitaminom C, kao i vitaminima iz B grupe. Izvor je kalijuma, kalcijuma, gvožđa i magnezijuma.

Mušmula je prirodni lek i poslastica koju možete iskoristiti na brojne načine.

Zreli plodovi su izvrstan laksativ i diuretik. Blagotvorno deluju na upalu želudačne sluznice, ali i na mnoge druge želudačne tegobe.

Pektin prisutan u ovom voću pomaže u snižavanju holesterola, pospešuje rad creva, sprečava zatvor i pomaže u lečenju raznih upalnih procesa u organizmu.

Zeleni plodovi nisu pogodni za konzumaciju, ali se u obliku čaja koriste za lečenje i ublažavanje mnogih zdravstvenih tegoba, na primer zaustavljaju dijareje i krvarenja.

Zelena mušmula je poznata i kao odlično protivupalno sredstvo - pomaže pri lečenju afti u ustima.

List se u lekovite svrhe sakuplja u proljeće, a u obliku čaja je vrlo delotvoran u zaustavljanju krvarenja, kao i u lečenju bolesti desni i usne šupljine.

Cvet se bere u razdoblju od maja do juna, suši se na svetlom mestu i konzumira se u obliku čaja za poboljšanje probave.

Kora sa drveta se skida u proleće ili u jesen. U narodnoj medicini koristi se za lečenje malarije.

Semenke mušmule takođe imaju lekovita svojstva. Sluz oslobođena iz semenki natopljenih vodom koristi se za pripremu obloga, koje imaju vrlo delotvorne učinke u saniranju manjih povreda na koži.

Koriste se i za eliminisanje kamena u bubregu, ali je kod ove vrste terapije potreban poseban oprez i stručan nadzor, jer semenke sadrže određeni procenat cijanovodične kiseline.
Čaj se sprema od supene kašike usitnjenih svežih mušmula i dva decilitra vode. Plodovi se preliju vrelom vodom, poklope, ostave da odstoje sat vremena, a zatim se procede. Tokom dana piju se dve šolje, a usna duplja se ispira nekoliko puta dnevno.

(Tanjug)