Mušmula

Mušmula cveta kasno, krajem aprila, pa joj mrazevi ne mogu naškoditi, a cvetovi su beloružičasti, slični jabukovim. U ishrani su nepravedno zapostavljene jer sadrže toliko vitamina C da im ni limun nije ravan. Bogate su kalijumom, fosforom, natrijumom, vlaknima, kompleksom vitamina B. Direktno "udaraju" na anemiju, čiste jetru i bubrege, utiču na poboljšanje vida, pomažu kod želudačne kiseline, opstipacije... Mušmule, slatki plodovi jeseni, pripadaju porodici ruža, a poreklo vode iz jugozapadne Azije i jugoistočne Evrope, iako latinski naziv Mespilus germanica znači nemačka mušmula. U Nemačku su ih doneli Rimljani prepoznajući njihova lekovita svojstva i koristeći ih za jačanje organizma, protiv vrtoglavice, slabosti u leđima. Mnogi ih i danas upotrebljavaju kada im krvare desni, imaju herpes ili aftu u usnoj duplji, jer šaka ove voćke rešava ovaj problem. Preporučuju se i tokom dijetalnog režima ishrane, pošto u 100 grama mušmula ima svega 30 kalorija, a njihova vlakna dodatno ubrzavaju metabolizam. Od mušmule se može praviti marmelada, liker i rakija.