Oman - Ivanjsko zelje

Antički narodi su oman koristili za sve tegobe. Pomaže kod dijabetesa, anemije, stomačnih i kožnih problema, plućnih bolesti, žutice, glavobolje. Iako mu je zvanični naziv oman (Inula helenium), u narodu je poznatiji kao ivanjsko ili veliko zelje, veliki koren, obratiš... Za stare Grke i Rimljane predstavljao je biljku od posebnog značaja i koristili su ga u medicinske svrhe. Smatrali su ga lekom za tegobe poput: mučnine, išijasa, poremećaja menstruacije, kožnih obolenja, bolesti jetre, kašlja... U srednjem veku se od omana pravilo vino, koje se pilo kod bolova u glavi, problema sa plućima, želucem, čak i protiv kuge. Višegodišnja biljka razgranatog stabla, raste oko 1 m, a krase je veliki žuti cvetovi koji se pojavljuju od juna do septembra. Najlekovitiji deo je koren (vadi se u kasnu jesen), dok se za neke bolesti preporučuje i lišće ivanjskog zelja. Koren je spolja smeđ, a unutra beo, slabog mirisa i gorkog ukusa. Osušen ima blaži ukus, a miris podseća na ljubičice. Pošto se izvadi i očisti od zemlje i prljavštine, raseče se po dužini na pola ili na kolutove ako je baš veliki, zatim se suši u hladu, u jednom sloju. Manji kolutovi mogu da se nanižu na konac, okače u hlad i suše.

U jesenjim danima koren ima najveću koncentraciju inulina (oko 45 procenata), prirodnog probiotskog sastojka važnog za zdravlje organa za varenje. Sadrži i ogromne količine eteričnog ulja, alantolnu kiselinu, mešavinu omanskih kamfora poput helenina, azulena, pektina, voska, gorkih materija, kao i smolaste sastojke. Sve to utiče na njegovu lekovitost i ne čudi što su ga antički narodi smatrali univerzalnim lekom.

Narodni lekari su koristili ovu biljku i protiv tuberkuloze, jer sprečava razmnožavanje bacila, čak može i potpuno da ih uništi. Osim toga, savršen je čistač kod kataralnog bronhitisa sa stalnim kašljem, oslobađa tvrdokornu sluz, sprečava golicanje u grlu i dušniku. Čisti i poboljšava krvotok, popravlja krvnu sliku kod anemiju. Pospešuje izlučivanje žuči i urina, oslobađa organizam od nadimanja, ubrzava metabolizam, pomaže kod dijabetesa i žutice. U vidu čajnih obloga pomaže kod kožnih problema i svraba.

Čaj koji pomaže kod anemije, podiže imunitet i eliminiše sluz u disajnim organima se priprema na sledeći način: pola kašičice sitno iseckanog svežeg ili osušenog korena prelijte sa 2,5 dl ključale vode i pijte polako. Tokom dana bi trebalo uzeti 2 do 3 šolje sveže spremljenog čaja, po mogućstvu nezaslađenog ili eventualno uz malo meda.

Protiv velikog kašlja i upale pluća preporučuje se čajna mešavina od jednakih delova korena omana, baštenskog timijana, lista koprive i plućnjaka. Delotvornost se pojačava kada se doda kašičica meda. Ukoliko se duže pije, ublažava bolove u bešici, podstiče metabolizam, pomaže kod žutice. Nezaslađen se preporučuje dijabetičarima. Za bolji apetit, uz čaj se preporučuje žvakanje svežeg i dobro očišćenog korena, pre svakog obroka.

Vino
Priprema se tako što se 40 g svežeg i dobro opranog korena omana iseče na kolutiće i prelije sa 50 ml vinskog alkohola (80-postotnog), dobijenog destilacijom. Ostavi se da odstoji pokriven 24 časa. Zatim se u taj rastvor sipa litar kvalitetnog belog vina i ostavi da stoji 3, 4 dana na suncu ili u blizini grejnog tela (ako se pravi u jesen i zimu). Nakon toga se sadržaj promućka, pa procedi kroz lanenu krpu. Ovako spremljeno omanovo vino pije se pre glavnog obroka, po jedna rakijska čašica. Pomaže kod različitih problema sa želucem i jača organizam posle operacije ili duže bolesti.
(Novosti)