Pšenica
Pšenica (Triticum) je biljni rod jednogodišnjih biljaka iz porodice trava. Predstavlja najstariju kultiviranu biljku u istoriji čovečanstva i najrašineriju i najvažniju žitaricu u današnjem svetu. Već vekovima, pšenica zauzima najznačajnine mesto u ishrani u svim domaćinstvima bez obzira na socijalni status. Hleb je prvi proizvod na koji se pomisli kada se kaže pšenica. Danas na tržištu postoji na stotine vrste hleba koji se pripremaju od pšenice, a nisu retke ni specijalizovane prodavnice u kojima možete pronaći sve vrste hleba, počev od pšenice. Pšenica sadrži pregršt vitamina, minerala i mikroelemenata te je zato preporučljiva u ljudskoj ishrani. Bogata je biljnim vlaknima koji pospešuju i regulišu rad creva, pogotovo ako se koriti celo zrno pšenice. U sto grama mekinja nalazi se oko 45 g dijetalnih vlakana. Sastav antioksidanasa u mekinjama, 20 puta je veći nego u belom brašnu. Masti se nalaze u klici, a mineralni sastojci u ljusci, pa se i jedni i drugi tom obrade, meljenja odstrane. Inače, hrana bogata dijetalnim vlaknima, kao što je celo zrno pšenice pomaže direktno utiče na smanjenje kamena u žuči. Pšenična vlakna ubrzavaju prolaz hrane kroz probavni sistem, redukuju lučenje žučnih kiselina (a zna se da prevelike količinu podstiču rast kamenca). Takođe povoljno utiču na snižavanje masti u krvi, triglicerida. Dokazana je i odlična uloga u lečenju holesterola u krvi.
Svako koga muči problem sa varenjem ili opstipacija, pšenične mekinje su idelano rešenje. Bogate su dijetalnim vlaknima koje imaju laksativno dejstvo pa se zbog toga prepručuju kod oboljenja debelog creva. Treba naglasiti i to da pravilna ishrana u kojoj se nalazi česta upotreba pšenice, znatno smanjuje rizik od pojave raka dojke.
Naučna istraživanja pokazuju, a praksa dokazuje i povrđuje da pšenica sprečava rak debelog creva upravo zbog svoje nutritivne vrednosti i načina delovanja na creva. Pšenica reguliše rad creva, pospešuje enzime na pravilan rad pa upravo zbog toga rasterećuje ceo abdomen (stomak).
Zaštitno deluju tako što smanjuju koncentraciju žučnih kiselina i bakterijskih enzima u stolici za koje se smatra da podstiču rak debelog creva.