Pitomi kesten

kestenpitomi Pitomi kesten (Castanea sativa) je drvo iz porodice bukovki koje karakteriše crvenkasto-smeđi plod. Ovo orašasto voće pretežno raste u južnom delu Evrope i na Sredozemlju, a u pojedinim zapisima se navodi da je jedna od prvih namirnica koju su ljudi konzumirali. Sto grama pečenog kestena ima oko 245 kalorija, pa se iz tog razloga ovi plodovi nazivaju namirnicom visoke energetske vrednosti. Zanimljivo je da se kalorijska vrednost udvostručuje njegovom termičkom obradom, odnosno povećava se količina belančevina i ugljenih hidrata u plodu. Više od četrdeset odsto kestena čini skrob, zbog čega je pogodan za pripremu pirea, supa, i drugih slatkih i slanih jela. S obzirom na to da sadrži gluten, preporučuje se osobama koji boluju od celijakije ili ga izbegavaju u svojoj ishrani. Kestenje je odličan izvor vlakana koja smanjuju nivo lošeg holesterola u krvi, ali i podstiču rad creva, odnosno bolju i redovniju stolicu. Kesten je bogat kalijumom i fosforom, kao i nezasićenim mastima, pa se preporučuje osobama koje pate od bolesti srca i kardiovaskularnog sistema, ali i bubrežnim bolesnicima. Osim toga, sadrži značajnu količinu vitamina A, B i C, kao i mangana, kalcijuma, hlora, gvožđa i magnezijuma.

Bakar je mineral koji pojačava snagu kostiju, pomaže u proizvodnji crvenih krvnih zrnaca, poboljšava rad nerava i ojačava imunitet. Osamdeset grama kestena dnevno zadovoljava petinu potreba za ovim mineralom. Brašno od kestena, zbog osobine da se lako vari, pogodno je za ishranu starijih i dece. Sa šest do deset miligrama nerastvorljivih vlakana u 100 grama aromatični plodovi kore tamnosmeđe boje svrstani su među namirnice sa višim sadržajem tih materija.

Sadrže vitamine A i C, ali i B grupe, ali i važne minerale poput kalijuma i fosfora, i u manjim količinama kalcijum, magnezijum, sumpor, hlor, gvožđe, bakar i mangan.

Budući da je kesten bogat kalijumom, a ne sadrži baš mnogo natrijuma, preporučuje se u dijeti bolesnika sa bubrežnim i krvnim oboljenjima.

Pečeni kesten ima veću energetsku vrednost, veću količinu belančevina, masti, vitamina i dvostruko veću količinu ugljenih hidrata nego pripremljen na druge načine. Sadrži vitamin E i fitohemikalije koje nisu zastupljene u kuvanom kestenu.

Sa druge strane, kuvani kesten sadrži veću količinu mineralnih sastojaka.