Rabarbara obnavlja organizam

Domovina rabarbare je Kina, au 18. veku širi se prema Evropi. Najraniji zapisi o rabarbari potiču iz Kine, i to oko 2700. godina pr.Kr., koji govore o odgajanju rabarbara i njenoj upotrebi kao laksativa. U Salernu, tada najvećoj školi farmakologije, rabarbara se primenjuje u raznim receptima. Prvi Evropljanin koji je video rabarbaru bio je poznati moreplovac Marko Polo. Avecina (Ibn - Sina), arapski lekar, rabarbaru je preporučivao za lečenje raznih bolesti. Rabarbara je trajna biljka koja naraste i do dva metra, sa jakom stabljikom i velikim prizemnim listovima na dugim i mesnatim peteljkama. Koren joj je jak, mesnat, sočan i razgranat u korijenčićima. Cvetovi dvospolni, beli i sitni, tvore cvat na vrhu stabljike. Vreme cvetanja: Jun - juli, Bez naročitog mirisa, ukus peteljki kiselkast, a korena gorak. Gaji se u vrtovima i na poljima... Branje i prerada: Peteljka listova koristi se sveža za jelo, a koren se s brojnim podancima očisti, usitni i suši na toplom i vazdušnom mestu u hladu, koristi se u lekovitim preparatima.

Lekoviti sadrzaj: Antrahinon, antraglikozid, tonoglikozidi, rutin, rein, rabarberon, glikogalin, tetrarin, emodin, sennidin, rheidin, palmidin, kalijum oksalat, pektin, guma, skrob, masti, tanin, kalijum, natrijum, magnezijum, gvožđe, vitamin C .

Listovi rabarbara se u pravilu, osim kod nekih jestivih vrsta, ne jedu, jer sadrže dosta kalijevih oksalata koji nadražuju bubrege te rutina i drugih materija koje mogu dovesti do neželjenih tegoba. Oksalna kiselina vezuje kalcijum u organizmu te dovodi do dekalcifikacije.

Lekovito delovanje
Kinezi za rabarbaru znaju reći da je čarobna biljka koja čudotvorno obnavlja organizam, radi velike lekovite moći koju poseduje, ali znaju i za njenu suprotnu stranu, tj. Štetno delovanje. Rabarbara je dobra prirodna biljka, a kompotom od peteljke leče se tegobe: želuca i creva od slabog apetita, gorušice, katara želuca i creva, raznih štetočina i parazita do dizenterije i kolere. Rabarbara je veliki prirodni lek za lečenje tegoba pražnjenja creva: ako se preparati od rabarbara uzimaju u manjim količinama zaustavljaju proljeve, au malo većim količinama podstiču peristaltiku i pražnjenje creva kao dobar prirodni laksativ, a ako se uzimaju u jačim i češćim dozama, tada deluju kao purgativ, brzo i jako, razne upale ili infekcije, jetre i žuči tako što pojačava lučenje žuči i pročišćava i jača jetru - tonik za jetru, kad se uzima redovno u manjim količinama, leči kožne tegobe kao što su: opekotine, čirevi, rane, osip, razne kožne nečistoće. U kulinarstvu peteljke rabarbara koriste se kao povrće - spanać, te za pripremu raznih jela; od nje se mogu napraviti marmelada, kompot, slatka jela, kolači, pite i sl.

Zapadna narodna medicina koristi rabarbaru za lečenje: bolesti jetre, želuca i creva, impentiga, groznice, kolere, konstipacije, bolesti neuralgije, podrigivanja, zgrčenog lica, zatvora, žuči, za čišćenje jetre i za jače izlučivanje žuči te kod krvarenja, povišenog holesterola i podrigivanja.

Kineska medicina koristi rabarbaru za lečenje visokog pritiska i povišenog holesterola u krvi, unutrašnjih bolesti, kao i bolesti kože.

Za jačanje
Ajurvedska medicina koristi kod digestivnih problema, protiv katara i za jačanje organizma i imuniteta. Turska rabarbara u obliku kapsula, čaja i tinkture koristi se za lečenje: karcinoma, visokog pritiska, želuca, konstipacije, čireva na želucu i dvanaestopalačnom crevu na, groznice, upalnih stanja, infekcija sa mikrobima, te za jačanje odbrambenih snaga organizma.

Rabarbaru ne smeju uzimati trudnice te osobe koje imaju tegoba sa kolonom. Ne preporučuje se upotreba rabarbara osobama obolelima od reume i gihta, s kamencima u bubregu, s povišenim vrednostima mokraćne kiseline u krvi. Kod upotrebe korena može doći do promene boje mokraće od jako žute do crvene