Rukola

Rukola spada u grupu lisnatog povrća, jer se za ishranu koristi list, a ponekad se koristi i cvet. U vreme cvetanja kulturna forma rukole može da naraste i do 60-80 cm. Listovi su eliptični, kod divljih formi su više, a kod kulturnih manje usečeni. List rukole ima oblik rakete, pa se u engleskom govornom području ova biljka zove raketa (Rocket). Zeleni listovi oporog ukusa i aromatičnog mirisa najkorisniji su sveži, kao osnova salate.Jednako prisutna na pijacama i u marketima, ali i u privatnim baštama, rukola je od potpuno nepoznate biljke postala redovna preporuka, kako profesionalnih kuvara, koji ističu specifičnost njenog jedinstvenog ukusa, tako i lekara. Svojevrsna riznica vitamina A, K i C i dela B kompleksa, idealna je podrška dobrom zdravlju i ukusna prevencija mnogih bolesti. Osim vitamina sadrži i veće količine vode, ugljenih hidrata i belančevina, ali je bogata i u ishrani bitnim mineralima, pre svega kalcijumom, magnezijumom, gvožđem, kalijumom i fosforom. Iako je reč o mediteranskoj samonikloj biljci, nekoliko vrsta rukole lako su dospele među kulture koje se uzgajaju u vrtovima, pa su tako stigle i u srpske najpre plastenike, a zatim i bašte.

Kao i njeni rođaci iz porodice brokolija, kupusa, kelerabe i kelja, rukola stimuliše enzime koji čiste organizam od toksina i potencijalnih kancerogena, te se najčešće preporučuje u prevenciji raka dojke.

Blagotvorno deluje na varenje, jer reguliše i prekomerno izlučivanje želudačne kiseline, čime se efikasno koristi pri lečenju čira i uporne opstipacije.

Dijetolozi često pominju rukolu i kao prirodni izvor energije, zaštitnik srca i čistač krvi, jer hlorofil, kojim je takođe bogata, pomaže da se veće količine kiseonika prenesu u sve delove tela.

Specifičnog oporog ukusa i aromatičnog mirisa, ova biljka je najkorisnija kada se jede sveža u salati, iako neka od važnih svojstava neće izgubiti i kada je dodatak kuvanim jelima.