Selen - Levisticum officinale
Selen je zeljasta višegodišnja biljka, poreklom iz Persije, odakle je raširena po čitavoj Evropi. Naručito puno ga ima u Francuskoj, Italiji i Nemačkoj. U našoj zemlji kao mirisna, povrtarska biljka, gaji se po baštama i dvorištima. U lekovite svrhe upotrebljava se etarsko ulje korena, koren, plod, list, a ređe zeleni izdanak, odnosno sama biljka. Svi delovi selena sadrže etarsko ulje, ali u različitim količinama. Ipak, najznačajnije je etarsko ulje korena. Ono se uglavnom sastoji od ftalida, pored kojih sadrži i terpineol, karvakrol i seskviterpenska jedinjenja. Osim etarskog ulja, koren sadrži i kumarine, furanokumarine, slobodne fenolkarboksilne kiseline, ugljene hidrate, kao i jabučnu, angeličnu i kafenu kiselinu. prema preporukama jedne nemačke komisije, primena korena i lista selena opravdana kod infekcija urinarnog trakta i kod postojanja peska i kamena u bubrezima i mokraćnoj bešici. Ova biljka ispoljava izražen diuretički efekat (obilno mokrenje), pa se nalazi u različitim čajnim smesama sa diuretičkim delovanjem. Iako selen nema izraženo antimikrobno delovanje koristi se i u „terapiji ispiranjem“: zbog diuretičkog efekta, dovodi do povećane proizvodnje urina i učestalog uriniranja. Na taj način se smanjuje mogućnost da se patogene bakterije vežu za zidove mokraćnih puteva i obrazuju kolonije, a smanjuje se i njihova koncentracija u jedinici zapremine urina.
Kod većine ljudi upotreba korena i lista selena smatra bezbednom. Međutim, kod preosetljivih osoba, može da dovede do simptoma alergijskih reakcija. Takođe, zbog sadržaja furanokumarina i kumarina, postoji mogućnost fotosenzibilizacije, pa je poželjno da se oni koji uzimaju proizvode na bazi selena, a naročito oni izrazito svetle puti, ne izlažu suncu. Ne preporučuje se ni uzimanje preparata na bazi selena pacijentima koji uzimaju antikoagulantnu terapiju, kao ni trudnicama i dojiljama.
Koren i list selena koriste za pravljenje čaja. Obično se jedna kafena kašika prelije ključalom vodom, ostavi poklopljeno nekoliko minuta i zatim procedi. Pije se tri do četiri puta dnevno.
Koren selena je vrlo razvijen, vertikalan, dug 40 do 50 santimetara i vretenast. Biljka u prvoj godini obrazuje rozetu krupnog lišća, a u drugoj godini i kasnije, razgranato cevasto stablo, koje je često više od dva metra. Listovi su dugački 50 do 60 santimetara, naizmenično raspoređeni, goli, sjajni i dvostruko perasti. Cvast je složen štit, pri čemu su štitovi mnogocvetni, a cvetovi dvopolni i žuti. Plod je spljošteni šizokarpijum, žućkastomrke boje. Seme zadržava klijavost dve godine.
Selen je omiljena aromatična biljka, kako u našoj zemlji tako i u Evropi. Delovi biljke su svojstvenog i prijatnog ukusa, pa se najviše koriste kao začin, u proizvodnji alkoholnih pića i u prehrambenoj industriji. Karakterističan ukus „maggi“ kocke potiče upravo od selena.
(Novosti)