Sibirska borovnica

Biljka aronija (Aronia Melanocarpa) je bobicasto voce, najvice lici na borovnicu a dobila je naziv sibirska borovnica i to iz dva razloga. Prvi je taj sto je iz Severne Amerike, gde joj je i postojbina, najranije dospela u Sibir a drugi zbog toga sto je otporna na veoma niske temperature. Sibirska aronija dobro podnosi hladnu zimu i mraz do -45°C. Raste i obliku grma i ukoliko ima dovoljno prostora moze dostici visinu oko 2 metra. Jestivi i lekoviti deo biljke je plod koji je malo oporijeg ukusa od borovnice. Interesantna je i cinjenica da se plodovi aronije dobro odrzavaju na grmu tako da se mogu brati i dva meseca nakon sazrevanja. Severnoamericki Indijanci koristili su aroniju za ishranu tako sto su plodove susili ili mleli pa ih kombinovali sa mesom i kao dodatak pogacama. Sveze plodove upotrebljavali su najcesce kao lek za stomacne tegobe a caj od listova aronije za vidanje rana. Levita svojstva aronije je tesko nabrojati a da se neka od njih ne izostave ali cemo navesti najpoznatija: podstice cirkulaciju, prociscava krv, ublazava glavobolju i migrenu, snizava povisen krvni pritisak, povoljno deluje na zeludac i creva, zaustavlja proliv, popravlja imunitet organizma, sprecava razvoj virusnih i bakterijskih infekcija.

Posebno se istice njen blagotvoran uticaj na zuc i jetru jer prociscava i omogucava pravilniji rad ovih organa.

Vazno je i reci da aronija regulise pravilan rad i izlucivanje hormona stitne zlezde, kao i da regulise rad pankreasa pa moze biti korisna u lecenju dijabetesa (secerne bolesti). Arnija jos i podstice zarastanje rana, usporava starenje organizma i koze, sprecava nastanak bora, stiti od UV zracenja.