Srcopuc - Antennaria dioica

Srcopuc ili smilje je dugovečna, bela, runom obrasla biljka, 1 2 decimetra visoka, sa lopatastim ili lancetastim lišćem. Ima jednu ili više uspravnih nerazgranatih cvetonosnih stabljika i nekoliko poleglih izdanaka, bez cvetova, sa malim prizemnim rozetama. Cvetne glavice zbijene na vrhu stabljike. Biljka je dugogodišnja: cvasti sa muškim cvetovima su bele, a sa ženskim žućkaste boje. Ova biljka raste po suvim sunčanim mestima u planinama. Cveta u maju. Stablo je uspravno i obraslo svilenkastim, gustim dlakama. Donji listovi su sakupljeni u rozetu pri osnovi stabla, a ostali su naizmenično raspoređeni po stablu. Svi listovi su na licu zeleni, a na naličju srebrnasto dlakavi. Na vrhu stabla su glavičaste cvasti sakupljene od 3 do 12 u štit. Pošto je biljka dvodoma razlikuju se ženske glavice, koje su sa skoro končastim crvenim cvetovima, od muških čiji su cvetovi neugledni i cevasti. Plod je ahenija glatka ili rapava dužine do 1 mm. Da spomenemo da srcopuc kao runovita biljka podseća na srodstvo i da spada u istu biljnu familiju kao i čuvena alpska biljka „edelvajs“* opevani cvet i simbol zdravlja planinskog življa. Potvrđeno je njeno dejstvo pri povećanom lučenju žuči, ako se uzima kao odvar u dozi: 5 grama suve biljke na šolju vode; 2—3 puta dnevno. Srcopuc se koristi u narodnoj mediicni za zaustavljanje unutrašnjih krvarenja iz nosa, pluća, sistema za varenje kao i spoljašnjih rana koje krvare. Ulazi u sastav grudnog čaja za lečenje hroničnog bronhitisa i protiv kašlja. Deluje kao sedativ na snižavanje krvnog pritiska, a kao dobar tonik za jačanje organizma.

Ako se pravilno koristi, u propisanim dozama, nema neželjenog delovanja. Kod osoba preosetljivih na polen biljaka iz familije glavočika može doći do pojave alergije ili kontaktnog dermatitisa.
(Tanjug)