Vitamin K

Vitamin K nije toliko "razvikan" poput, na primer, vitamina C, ali zato nije manje važan - naprotiv! O njemu nam doslovce zavisi život jer u slučaju povreda omogućava normalno zgrušavanje krvi. Poznat je kao koagulacijske vitamin, pa je zato i nazvan vitaminom K. Postoji nekoliko oblika vitamina K, zavisno o izvoru. Vitamin K1 nalazi se u biljnim namirnicama, osobito u zelenom lisnatom povrću. Vitamin K2 sadrže namirnice životinjskog porekla. Manje količine vitamina K2 naš organizam i sam proizvodi pomoću bakterija u crevima. Vitamin K3 dobija se sintetski. Istraživanja su pokazala da je biljni K1 najefikasniji oblik vitamina K u zaštiti od osteoporoze i preloma, jer omogućava taloženje kalcijuma u ​​kostima, a ujedno sprečava stvaranje osteoklasta (ćelija koje razgrađuju kosti). Osim zbog obilja vitamina K, zeleno lisnato povrće preporučuje se zato što sadrži i druge minerale koji izgrađuju kosti: kalcijum, magnezijum, bor, fosfor ...

Vitamin K, koji je rastvorljiv u mastima, u organizmu deluje i kao antioksidans koji masti - glavne sastojke ćelijskih membrana u organizmu - štiti od oštećenja.

Vitaminom K osobito su bogati kelj, blitva, raštika, prokelj, brokoli, zelena salata, kupus, karfiol, mahune i grašak. U znatnim količinama sadrže ga i soja, špargle, paradajz, celer i šargarepa.

Dobar izvor vitamina K je mleko odnosno mlečni proizvodi, a ima ga iu jajima (osobito žumancetu) te u mesu.

Zbog raznovrsnih izvora vitamina K obično ga dobijamo dovoljno, no manjak se može pojaviti zbog slabe apsorpcije masti u organizmu; zbog uzimanja antibiotika koji uništavaju crevnu floru ili zbog dugotrajnog uzimanja lekova koji smanjuju zgrušavanje krvi; zbog bolesti pankreasa, jetre i žuči te zbog celijakije.

Simptomi nedostatka vitamina K mogu biti krvarenje iz nosa, duga krvarenja pri povredama i rane koje sporo zarastaju te jaka krvarenja tokom menstruacije