sledeća tema »

[SnezanaT]

Mozda ovo i nije tema za ovaj forum, ali osecam potrebu da pokusam ovakvu temu.
Imam 48 godina, dvoje odrasle dece (24 i 21 godina). Suprug mi je umro prosle godine. Imali smo stvarno skladan  brak. U svemu se razumeli, materijalno situirani. Oboje smo intelektualci. Na svaki odmor isli smo zajedno, na svaku proslavu zajedno. U setnju zajedno... sve zajedno.
Odluke i dogovori donoseni su opet izmedju nas. Postali smo skoro kao jedno bice. Deca su bila poslusna, dobra sve je imalo smisla.
Jednoga dana javi se strasna bolest i posle dve godine suprug je podlegao.
Rak je bio jaci.
deca imaju svoj put, a ja secanje i samocu. Uvece je najgore. Ostanem sama sa svojim mislima i zeljom da se moj zivot sto pre okonca.
Ne mislim na samoubistvo, vernik sam i to ne dolazi u obzir, ali svako bice ima svoju srodnu dusu.
Kako bih volela da se sa nekim dopisujem, da se cujem telefonom, da izmenemo iskustva.

[bela]

Snezo,
i ja sam sa svojim partnerom jako vezana i ponekad pomislim kako prosto bez njega ne bih mogla da zivim... i te misli brzo oteram, ali tek sada mogu da razumem kako je bilo mojoj mami kada je tako ostala sama (a tada sam bila mlada da bih to shvatila, mlada mada dosta starija od tvoje dece... tako da tek sada cesto pomislim kako joj u tim trenucima nisam pomogla koliko je trebalo... ah ta griza savesti... cesto sasvim bespotrebna).

Mislim da prosto moras dati sebi vremena (a 1 godina je malo vremena za tako jak stres)... vemena da nekako osmislis svoj zivot, pa dok traje pokusas da nekako i uzivas u tom zivotu jer na to imas prava (mada znam da ti to sada deluje neverovatno).
A secanja i treba da postoje kao i nada da cete vas dvoje tamo negde opet biti zajedno.

Mozda ti se javi neko ko je vec to prosao... ali mislim da prema sebi moras biti vrlo strpljiva jer tesko da tu samo reci mogu da pomognu...

Puno te pozdravljam

[marta]

Draga Snezana
samoca  nije strasna ako znas ispravno da se prilagodis,strasna je samo kada izgubis onu polovinu na koju si se suvise oslanjala.Gledam br.parove koji tako zive kao jedno ,nedaju jedno drugome da disu svojim plucima,da sebe razviju nego sve kao"sijamski blizanci"
podignite glavu udahnite duboko,pomislite kako bi bilo da je obrnuto  suprug ostao sam da li bi Vi zeleli da on toliko pati.Ja iskreno mislim dok smo zivi cinimo sto vise lepihi dobrih stvari jedni drugima ,kada jedan ode da mozemo reci"bilo je lepo i plemenito provesti zivot sa njim-njom"
Ujutru pogledajte se u ogledalo da li bi Vas takvu suprug zeleo da vidi,budite takvi kao da je on jos tu,iz postovanja prema danima provedenim sa njim
   uz Vas sam marta

[Angela]

Draga Sneza,

 smrt je prirodan proces koju ljudi, nazalost, ne mogu prihvatiti,osobito kada se radi o njihovim najblizima.Smrt predstavlja samo kraj jedne faze u zivotu i nastavak druge u nekoj drugoj dimenziji.Sto znaci,da samo telo umire a da dusa ostaje da zivi.Smrt predstavlja samo prekid fizicke ali ne i duhovne veze.Vi ste mlada zena,i zivot je jos pred vama.Nadjite smisao u nekom hobiju,sportu,druzenju,citanju.......necem sto vas ispunjava.Radujte se zivotu,uzivajte u svakom danu koji vam je od Boga darovan i jedino tako cete pobediti samocu.Od srca vam zelim sve najboje.

[griva1978]

... moj jedini savjet vam je da se upišete ili organizirate brdo slobodnih aktivnosti i tako "zakrcate" dan da ako je moguće što manje razmišljate... ako možete upišite se u neku vrstu rekreacije koja će vam hraniti tijelo ali i lječiti duh, npr na planinare pa makar išli sa njima u priorodu i 1 mj već je to nešto... kod nas ima dosta planinara u organizaciji "starijeg" stanovništva tako da nije prevviše zahtjevno a i većina njih je sama iako nita malobez kondicije... neka travarska sekcija ili vrtlarenja... bilo šta što je u doticaju sa prirodom... ekološka akcija... ili sa 1, 2,3 prjateljice ustaliti svaki vikend otiči negdje u prirodu u šetnju....

[maca]

Da slazem se da je samoca teska, pogotovo kada izgubimo dragu osobu. Podjimo od toga da smo cesto sami na ovom svetu i pored dragih ljudi oko nas, sto bih ja rekla i pored svega sama sama. Nekad je i dobro biti sam sa sobom, da se preispitas i spoznas nove stvari za koje nikad nisi imao/la vremena, a toliko ima oko nas raznih mogucnosti da samo treba da ih uocimo. Naravno ne trenba se osamljivati na duze staze. Dakle sve zavisi od nas, koliko smo aktivni, koliko hocemo, i koliko zelimo da ucinimo nesto dobro u zivotu za nas! Predlazem Snezani da se upise na Jogu, izvanredna je stvar, tako moze i upoznati nove prijatelje. Ako nista drugo makar cete provesti lepo opustajuce vece. Ili upisite neki strani jezik, to je izvanredna prilika da komunicirate u ekipi. Svaki nov pocetak u necemu nepoznatom budi pozitivne vibracije tako da probajte nesto...sigurna sam da ce se promeniti sto sta. I javite nam uostalom.... POZDRAV

[Lemana]

Prijateljice S nezo prvo cu ti izjaviti saucesce tesko je ali zivoti ide dalje.Ti imas dvoje dece koji sigurno vole svoju majku ni u jednom trenutku nesmes da pomislis na dosadu jer svako dete cezne za roditeljem i ti si bila sigurno necije dete sigurno znas koliko je roditelj vazan a najbolji nacin da zaboravis te teske dane su deca zato opustite se u dane ljubavi prema deci jer tu decu si odgajila sa covekom koji ih je voleo i sigurno ce ti biti lakse .Puno pozdrava i pokusaj sigurno ce ti biti lakse

[freeholland]

Draga Sneska
Zivot je jako lijep ali i jako ruzan ili tezak.
Svi mi manje vise upoznamo njegove obadvije strane.
Vi ste to upoznali na vrlo okrutan nacin, nazalost jos i prerano.
Morate dalje, vjera ce vam sigurno pomoci iako ja nisam vjernik siguran sam da mi je to veliki nedostatak.

Razdvojite zivot do i zivot od dogadjaja koji vam je presjekao zivot.
Sta god da ucinite vi necete nista promjeniti i morate nastaviti.

Morate tragati, morate disati, morate ici u setnju,...znam da je sve to tesko jer vas sve to vraca u proslost pa i kada krenete u u setnju najradije ce te po navici isim stazama ali sada niste kompletni, nedostaje vas najmanje pola pa vam se ni ne ide.

Morate Snjezo setati i drugim stazama, ima ih i mozda u pocetku nece biti tako prijatne ali vremenom ce to postati.

Radite sve sto vam padne na pamet, razbijte samocu, imate li psa ili macku ako ste u stanu, papagaje, nabavite sve to ako ste u stanu, a ako imate jos i bastu onda ce te se brzo oporaviti, brze nego sto mislite iako vas nikada nece napustiti osjecaj ljubavi prema vasem muzu i to je svakako najljepse sa cime ce te u buducnosti zivjeti. Radite sve njemu iz ljubavi i bit ce te za kratko vrijeme sasvim druga osoba. Zasadite bastu svim i svacim i neka sve to bude za vaseg muza, gajite sljubavlju jer to ce biti bas prava ljubav.

Najveci roblem samoce je po meni u tome sto nemamo kome pokloniti ljubav !!!

[Slavic3863]

Sekogas vo tvojot zivot ke  ima praznina i taa praznina nikoj nema da ti ja ispolni.No so tekot na vremeto se naviknuvas na taa bolka sto ja imas vo tvoeto srce.Mojata majka e sama tri godini taa po priroda e zatvoren tip i koga umre tatko mi za nepoln mesec padna pod depresija i toj period uste ne e celosno  ne e nadminat no so pomos na apcinjata dojde na eden red doktorite i velea da seta da se druzi so mnogu luge .Taa stana mnogu sebicna i uste e i ocekuvase nie ttrba da bideme zrtvi za nejze i nejze da i bide ugodeno.Jas mnogu tesko go podnesev  toa dojdov do situacija da go izbegnuvam telefonskiot razgovor oti me pobudaluvase.Nie sme tri sestri mnogu vnimanie i pruzime no taa go koristi toa i pocnav otvoreno da i go kazuvam toa sto se nerviram.Sega e 70%majkata sto ja imavme no se pomirivme so toa nie sme istite pak ja gledame go dobiva seto nase vnimanie no taa pak ne e zadovolna od toa Nie nemozeme da bideme na mestoto na nasiot tatko.Sega pocna da plete vo toa go najde svojot mir.Ti velam da se druzis so mnogu luge da se zaclenis vo dtustva so zabaven karakter.Koga ke imas vnucinja ke imas druga zabava.A tvojot maz veruvam deka saka da bides srekna i toj te gleda odozgora  oti ti si mlada  zivotot e pred tebe .Da znaes decata ke bidat srekni ako ti si go doderas tvojot zivot.Ne cekaj psihata da ti se poremeti oti tesko e da se izleze od toj problem.Toa nie go osetivme na nasa koza majka mi e srekna oti ima takvi deca  bidejki sekoj ne pominuva niz traumi.Taa se raduva na nas na vnucinjata .

[determinanta]

Samoca nije BITI SAM, samoca je stanje duha. Koliko vidim iz tvog posta, imala si bogatstvo odnosa sa svojim suprugom, to je neminovno moralo ostaviti samo LEP trag u tvojoj dusi. S takvim iskustvom mozes ocekivati da ce se i nadalje u tvom zivotu dogadjati lepe stvari. Cini sada za sebe ono sto ti prija, osmeh na lice, deca ocekuju tebe takvu, a sigurna sam da te i ON "tamo negde"  takvom zeli videti.

p.s.  mi smo "tu", i kao sto vidis, mozemo se dopisivati