Nosioci života - ako se ne unište kuvanjem. - Ne mogu se proizvesti industrijski. - Upravljaju hemijskim procesima u organima ljudi, životinja i biljaka Godine 1940. istraživac Edvard Hauel je otkrio stvarne životne materije - enzime. Shvatio je da su oni nosioci života kod svih živih bica i oni elementi naše ishrane koji nose život (ukoliko nisu uništeni kuvanjem). Enzime, možemo naci samo u živoj, nekuvanoj hrani, ne mogu se industrijski proizvoditi. Šta su enzimi, zapravo, i u cemu se sastoji njihova uloga? Radi se o vrlo specificnim supstancama koje pokrecu vegetativni život u svim biljnim i životinjskim i celijama coveka. Bez enzima nema deobe celija, nema rasta i razmnožavanja. Oni upravljaju hemijskim procesima u pojedinacnim organima kod coveka, životinja i biljaka - precizno, kao da imaju razum. Za novu energiju, više izdržljivosti, odbranu od bolesti Za divljenje je šta oni sve ostvaruju u našem organizmu. U ljudskom telu postoje dve vrste enzima. Jedni su takozvani endogeni, koje nazivamo i fermentima. Oni nastaju u žlezdama organa za varenje, pa stoga regulišu sam proces varenja. Oni drugi, “pravi”enzimi, su egzogeni. Oni u našem telu izvršavaju sve gorepomenute zadatke, a posebno su “zaduženi” za celijski metabolizam. Oni su neuporedivo važniji od vitamina, kojima bismo pre mogli pripisati funkciju pomocnih materija u službi enzima, kojima oni, zapravo, služe kao “trckarala”. Za razliku od fermenata za varenje, ove enzime naše telo ne može da proizvede. Oni se mogu uneti jedino spolja, preko hrane, na isti nacin kao i vitamini. Što je u našoj hrani sadržano više svežih enzima (presna hrana), to mu dotice više novog života i utoliko više novih celija može da se formira. To znaci nastajanje nove energije, više izdržljivosti, uvecanu sposobnost odbrane od bolesti. Ono znaci i lepotu, pravilno funkcionisanje žlezda, pa prema tome i dobru regulaciju telesne težine, cišcenje krvi i celijskog tkiva od svih vrsta otpadnih materija - ambijent u kojem nastaje izlecenje od razlicitih bolesti. Presna hrana najbogatija enzimima, su klice iz integralne, nekuvane pšenice, presno mleko, žumance, mlado povrce, klice iz semenja, a narocito sokovi od povrca. Bez enzima - minerali bezvredni Smatra se da je najteža posledica nedostatka enzima uništavanje vrednosti i svojstava mineralnih materija, kao što su kalcijum, fosfor, sumpor, gvožde i mnogi drugi, jer time nastaju teške i podmukle bolesti, dok one druge bivaju potpomognute. Hemicari, doduše, tvrde da se kuvanjem mineralne materije ne uništavaju i oni su delimicno u pravu. Ipak, posle kuvanja više nema enzima, koji su za mineralne materije organski vezani. Presna hrana sprecava i kvarenje zuba, a time i citav niz drugih bolesti, nastalih zbog nepravilne ishrane, kao što su artroza, išijas, oštecenja i poremecaji u zglobu kuka i na kicmi. Kosti popuštaju pošto ne primaju dovoljno hranljivih materija, pa nastupa uklještenje nerava (išijas). Najcešce vrste lomova kostiju takode su posledica takvog nedostatka u ishrani. Tu pomažu samo kalcijumom bogato sirovo mleko i presna hrana. Uporedo s nedostatkom mineralnih materija dogada se i opterecivanje krvi i telesnih organa otpadnim materijama iz hrane, što izaziva novi niz bolesti. Kuvana hrana višestruko izaziva taloženje otpadnih materija i kiselina, koji dospevaju u krv, radi eliminacije prirodnim putem. Buduci da takvom zadatku organi za izlucivanje nisu dorasli, mnogo toga ostaje u telu i izaziva bolesti. Neke od kiselina koje se sakupljaju u tkivima mišica i zglobova kristališu se, pa nastaju reumatizam i artritis. Druge neupotrebljive supstance talože se na drugim mestima u telu, pa nastaju zakrecenje arterija, visok krvni pritisak, bolesti srca, žucni kamenovi, razlicite kožne bolesti i nebrojene druge bolesti i tegobe. Naglašavamo da je u periodu navikavanja na presnu hranu neophodno koristiti idirot. NJegovom upotrebom postiže se da organizam vremenom prihvati presnu hranu, a eliminiše se nadimanje (meteorizam creva).
