Leblebija - naut

Leblebija je povrtna kultura koja se najviše uzgaja u Makedoniji i Dalmatinskoj zagori. Leblebija je mahunasta belancevinasta biljka i visokovredna namirnica za ljudsku prehranu. NJeno seme, slicno semenu soje ili sušenom zrnu graška, svetlosmede je boje, a koristi se kao varivo ili kao dodatak ostalom povrcu za pripremanje vrlo ukusnih jela. Nedozrelo seme ljušti se iz mahuna i priprema kao mladi pasulj ili grašak. U istocnim zemljama leblebiju melju u brašno i od njega peku izvrsna peciva, ili je u odredenoj razmeri (10 - 20 odsto) mešaju s pšenicnim brašnom i peku poseban i vrlo tražen hleb. Najpopularniji orijentalni specijalitet od leblebije su propržene semenke, koje se grickaju kao kokice ili semenke bundeve i suncokreta.
Ako se to može nazvati prednošcu, onda leblebija ima jednu prednost pred pasuljem i graškom, izuzev boba. Naime, pržena i samlevena odlicna je zamena za kafu; neki tvrde da je cak bolja od boba, te se cešce uzgaja više zbog prženja i mlevenja nego zbog pripremanja za jelo kao povrce.
Biohemijski sastav leblebije slican je ostalim mahunarkama. Osušeno zrno sadrži 17,4 - 23,3 odsto belancevina, 53,5 - 63,6 odsto ugljenih hidrata, 4,1 - 5,5 procenata biljnog ulja 3,3 - 5,5 odsto celuloze i 3,2 - 3,4 odsto mineralnih materija.
Mlade mahune leblebije nisu preporucljive za jelo, jer vegetativna masa (stabljika, lišce, pa prema tome i mahuna) ima visok sadržaj jabucne i oksalne kiseline, što može izazvati ozbiljne poremecaje u organizmu.