KOMORAČ - MORAČ - foeniculum vulgare
Drugi nazivi: divlja mirodjija, janež kopar, morac, slatki janež, slatki januš, slatki kopar, slatki morac, koromac .
Latinski naziv: foeniculum vulgare .
Eng - Fennel
Opis biljke: komorac je dvogodišnja biljka šuplje i razgranate stabljike visine do 2 metra. Listovi su plavkasto-zeleni, višestruko perasto razdeljeni a listici iglicasti i tanki kao konac. Plodovi su duguljasti, rebrasti i rnalo spljošteni. Plod ima dve semenke.Raste divlje i poludivlje svuda oko Sredozemnog mora. Morac ima mesnat koren. Stabljika je valjkasta, razgranata Listovi su iglicasto koncasto deljeni kao u mirodije. Uopšte, morac lici na mirodiju, ali je krupniji, razgranatiji, snažniji i veci. Cvasti su udružene u guste i velike štitove na vrhu stabla i ogranaka. Cvetovi su žuti.biljka je jakog i prijatnog mirisa, što se bolje oseti kad se medu prstima rastrlja. Ukusa je slatkog i vrlo aromaticnog. Zato morac mestimicno kod nas na zivaju »slatka mirodija«. Lošije vrste poznaju se po ljutom i gorkom ukusu i manje prijatnom mirisu, njih treba odbaciti. , 
Stanište: domovina komoraca je južna Evropa te se i u nas uspešno uzgaja. Zahteva duboko izorano zemljište. Nalazi se i u divljem stanju jer ga rasprostranjuju ptice .
Lekoviti deo biljke: za lek se sabire koren, cela biljka u leto, a seme kad dozre.
Lekovito delovanje: komorac se koristi u lecenju kašlja, bolova u prsima, grceva, vetrova, loše probave, prehlade, a osobito se preporucuje za lecenje gripe. Koristan je za lecenje bolesti bubrega, želuca i creva .za lecenje organa za varenje i disanje, za jacanje apetita. Svojim veoma prijatnim mirisom i slatkim ukusom rnorac, pre svega, služi za popravljanje neprijatnog mirisa i ukusa lekova koji se nerado uzimaju. Gotovo svi cajevi i slicni lekovi koji se upotrebljavaju protiv nadimanja i drugih tegoba, nastalih od nagomilanih gasova u organima za varenje, sadrže kao glavni i obavezni sastojak morac. Isto tako, i lekovi koji treba da olakšaju iskašljavanje, uvek sadrže manje ili više moraca. Morac ima i važnu profilakticnu moc.
Mastika ili rakija anasonlija (u Grckoj »uzo«) pravi se od slatkog moraca koji se u Makedoniji naziva anason. Dodaje se i malo smole mastiksa, tako da rakija dobije svojstven miris i ukus.
Kad se ova rakija stavi u vodu, voda pobeli kao mleko i razvija se svojstven miris.
Za caj afenu kasiku usitnjene biljke preliti sa 200 ml kljucale vode. Ostaviti da kljuca 5 min. Sud poklopiti i ostaviti da stoji 10-15 min.Caj procediti i piti 2-3 solje caja dnevno posle jela.