Nemacki psihjatri tvrde da odredene tehnike disanja mogu pomoci u smanjivanju stresa dugorocno i kratkorocno. „Disanje je podložno stresnim situacijama”, kaže psihijatar Krista Rot Sakenhajm i dodaje da sistem disanja reaguje na psihološke ili fizicke promene. Disanje je takode jedina telesna funkcija koja može svesno da se kontroliše iako se normalno ono nastavlja bez prekidanja. Sakenhajm tvrdi da svesno duboko disanje širenjem abdomena, na primer, može da uspori puls, pri cemu telo dobija više kiseonika što ga dovodi u bolje stanje za razmišljanje. Njena osnovna preporuka jeste duboko udahnuti nakon neke stresne situacije i doci do opuštenog stanja sporim, regularnim disanjem. „Sa svakim udisajem osoba mora osetiti da se stomak krece i kako se opuštaju trbušni mišici”, opisala je Sakenhajmova jednostavnu tehniku disanja. Kontinuiranim disanjem odredeni mišici se napinju prilikom udisaja, a opuštaju prilikom izdisaja, pri cemu se stopala, ruke, gornji deo tela, vilica i na kraju stomak grce kod svakog udisaja. Radi bolje dugorocne borbe sa stresom strucnjaci preporucuju standardne metode opuštanja uz tehnike disanja. (B92)
