Ananas je vocka koja potice iz Srednje i Južne Amerike, gde ga je 1493. godine otkrio Kolumbo i donio ga španskoj kraljici Izabeli. Ubrzo se pokazalo da prevenira skorbut, bolest koja je na dugim putovanjima napadala mornare zbog nedostatka vitamina C u ishrani. Od tada je, kad god je to bilo moguce, ananas uvrštavan kao obavezan deo jelovnika posade brodova. Tek je kasnije otkriven uzrok ove bolesti i o vitaminu C se više saznalo. Ananas se naglo proširio po citavom svetu. Vrlo brzo postao je popularan i u Evropi, gde se danas u staklenicima uzgaja i u hladnijim krajevima. Jedna šoljica ananasa izrezanog na kockice sadrži oko 76 kcal. To je niskokalorican plod bez masnoca. Ima preko 15 vrsta minerala, magnezijum, kalijum, kalcijum i gvožde, a narocito obiluje manganom. Osim vitamina C bogat je i vitaminima B grupe. Ananas sadrži enzim bromelin, koji je slican pepsinu, našem snažnom enzimu za varenje belancevina. Kolut ili dva svežeg ananasa preporucuje se nakon težeg rucka ili vecere s mnogo mesa, jer ono ima puno proteina. Delotvoran je i pri detoksikaciji i cišcenju organizma, te razgradivanju suvišnih masnoca i mršavljenju. Ublažava upale i deluje protiv virusa i bakterija. Sveže iscedjen sok pomaže kod groznica i visoke temperature jer jaca imuni sistem. Štiti od visokog krvnog pritiska i zacepljenja krvnih sudova i uklanja višak vode iz tela. Prevencija je osteoporozi i lomovima kostiju.
