Kupus, kelj, prokelj, keleraba, karfiol i kineski kupus preporucuju se za ishranu tokom hladnih dana, kad treba unositi što više vitamina. Kupusnjaca ovih dana ima najviše, u raznim oblicima: u "cvetu", lisnato, sicušnih ili povecih glavica, pod raznim nazivima: kelj, prokelj, karfiol, brokoli, raštan, keleraba, kineski kupus. Sve te vrste su zapravo varijeteti familije Brasicae. Sve su dvogodišnje biljke cije se seme i mlade stabljike teško raspoznaju. Tek kada malo porastu, mogu se uociti njihove karakteristicne osobine. Ove biljke u našoj zemlji gaje se kao rani prolecni ili kasni jeseni usevi. Bogate vitaminima i mineralima, kupusnjace su slicne po hranjivosti. Kupus, recimo,sadrži više kalcijuma od ostalih biljaka koji se koriste u ljudskoj ishrani (oko 2440 mg / 100 g), zatim gvožda, sumpora, magnezijuma, fosfora... vitamina C ima koliko i limun ili pomorandža. Tu su još vitamin B, provitamin A...Kelj je hranjiviji od kupusa glavicara, ali za razliku od njega ne može da se kiseli. Njegov ukus je blag i prijatan. Kelj se prepoznaje po naboranom lišcu jake izražene nervature, pa stoga njegove glavice nisu nikad cvrste i zbijene kao kod kupusa. Bolje podnosi mrazeve, sušu i visoke temperature od ostalih kupusnjaca. Prokelj ili kelj pupcar je izuzetno hranjiv, prijatnog ukusa i od njega se spremaju raznovrsna jela: salate, corbe, a može i da se pohuje, kiseli ili zamrzava. Po mnogima, najlepši medu kupusnjacama je karfiol sa svojom "ružom" – belom glavicom, koju obrazuju skraceni i zbijeni delovi cvasti. Osim izgleda, on je i po ukusu i hranjivoj vrednosti ispred ostalih kupusnjaca. Preporucuje se kao dijetalna hrana deci i bolesnicima. Od karfiola se spremaju brojna ukusna jela, a dobar je i u turšiji. Poput karfiola i cvast brokole se svrstava u delikatesno povrce koje se priprema na slican nacin. Lisnati kupus, poznatiji kao raštan, sve se više namece svojim specificnim ukusom. Koristi se za kuvana jela. Kineski kupus, koji se u istocnoj aziji masovno gaji, sve cešce se može videti i kod nas, mahom u restoranima s kineskom kuhinjom. Lako se prepoznaje po izduženim i zbijenim glavicama, mada ima i onih koje ne formiraju glavicu vec, poput salate, imaju izdužene tamnozelene listove. (Poljoprivrednik)
