Danas se puno govori o tome da hranom može da se leci i rak. Rec je, naime, o antikancerogenim sastojcima koji se nalaze u nekim namirnicama, a usporavaju rast celija raka. Kada govorimo o karcinomima, treba da budemo svesni toga da su kancerogene promene dinamicka pojava u našem organizmu i da se karcinom kod pojedinih osoba ipak razvije u patološki oblik, dok kod drugih ne. Kada nauka razmatra ishranu i ucestalost pojave karcinoma, može da se primeti da je u istocnim zemljama stopa pojave karcinoma daleko niža nego u zapadnim. Naucnici pretpostavljaju da uzrok tome leži upravo u nacinu ishrane, odnosno u konzumiranju odredenih vrsta namirnica. Dugo se smatralo da su glavne komponente hrane - belancevine, ugljeni hidrati, masti, vitamini, minerali i vlakna - glavni nutrijenti u hrani. Medutim, vec duže se zna da u namirnicama biljnog porekla postoje i fitohemijski sastojci koji poseduju upravo to antikancerogeno delovanje. Fitohemijski sastojci pozitivno uticu na imunološki sistem i tako sprecavaju dalji rast celija karcinoma. Neke od znacajnijih fitohemijskih sastojaka su genistein u soji, kurkumin u zacinu kurkumi, delfinidin u borovnici, glukozinolati u kupusnjacama (belo i crveno zelje, kelj, raštika...), grupa polifenola u npr. zelenom caju, dijalilsulfidi u luku, sulforafan u brokoliju... Da bismo organizmu omogucili pravilnu zaštitu, potrebno je da te namirnice redovno konzumiramo, a i nacin pripreme je takode jako važan, jer se predugim kuvanjem neki molekuli razlažu i prestaju da budu aktivni. Zato se preporucuje kratko kuvanje, da bi se što više ocuvale dragocene komponente. Isto tako, ako jedemo sirovu hranu, potrebno ju je dobro žvakati da bi se ti sastojci oslobodili iz celija. (PressOnline)
