> Ishrana bogata vitaminima, ali i neophodnim mineralima može da smanji holesterol, osnaži imunitet, ubrza zarastanje i poveca plodnost kod muškaraca. Minerali su važni sastojci svih celija. Neophodni su za stvaranje krvi i kostiju i ocuvanje zdravlja nervnog, endokrinog sistema i mišica, kao i krvnih sudova. Nedostatak bilo kog od osnovnih minerala, na primer, kalijuma, mogao bi da izazove srcane smetnje. Najbolji izvor kalijuma je riba, povrce i voce. FLUORID Fluorid je oblik fluora neophodan za kosti. Pomaže pri stvaranju cvrste i otporne zubne gledi i bitno povecava cvrstocu i trajnost kostiju. Fluorida ima u vodi iz slavine, caju, želatinu i morskoj ribi. NATRIJUM Sve telesne tecnosti kao što su krv, suze i znoj sadrže natrijum. S kalijumom i hloridom se pravilno raspodeljuje tecnost, kontroliše stezanje mišica i nervne funkcije. Izvor su so, slane namirnice i sojin umak. JOD Odgovoran je za pravilan razvoj i rad štitne žlezde. Manjak joda može da izazove povecanje štitne žlezde. Najbolji izvor ovog minerala je jodirana so, a dobri izvori su i jogurt i morske trave. MAGNEZIJUM Važan je za zdrave funkcije nerava i mišica, ukljucujuci i srce. Od vitalne je važnosti za pravilan rast kostiju. Dobar izvor magnezijuma su žitarice, mahunarke, semenke i zeleno povrce, sojini proizvodi, lešnici, orasi i mineralna voda. KALCIJUM Cak 98% kalcijuma se nalazi u kostima. Ostatak je u krvi i ucestvuje u metabolickim funkcijama. Kalcijum takode ima važnu ulogu u kontroli nervnih podsticaja i mišicnih kontrakcija. Nalazimo ga u mlecnim proizvodima i ribi. CINK Pomaže u održavanju zdravog imuniteta. Važan je i za zdravlje reproduktivnih, posebno muških, organa. Ima ga u mesu, ribi, grašku, celovitim žitaricama, semenkama bundeve, pecurkama i pivskom kvascu.. (Total)
