Iako je voce, dinja (kao, uostalom, i lubenica) spada u porodicu krastavaca! Smatra se da potice iz tropske Afrike, ali se za primat kao njena postojbina bore i Indija i Iran. Dinja ima zelenih i narandžastih, ali su i jedne i druge podjednako socne, slatke i niskokaloricne (u 100 grama 122 kJ, ili 29 kcal). Najpoznatiji svetski kulinari, Francuzi, našli su joj pedesetak nacina primene – ukljucujuci supe, palacinke ili slana i ljuta jela s dinjom, a kod nas se ipak koriste samo kao poslastica i letnje osveženje. U 100 grama dinja ima 42 miligrama vitamina C, vitamina grupe B i 17 mikrograma folata, kao i 7 mikrograma vitamina A (naravno, više u narandžastim). Imaju i mnoštvo mineralnih soli: kalcijuma 11 miligrama, gvožda 0,21 mg%, magnezijuma 11, fosfora 17, kalijuma citavih 309, a natrijuma svega 9, ima i cinka, bakra, mangana i selena, kao i 10 mg% biljnih hormona – fitosterola. Osim ploda, koji je dobar i za izbacivanje viška vode iz organizma, mogu se jesti i osušene koštice dinje, koje se posebno preporucuju bubrežnim bolesnicima s peskom.Dinja sadrži veliki procenat vode, skoro 90 procenata, a vrlo malo šecera, oko 10 procenata. Takode, sadrži dosta minerala i vitamina. Sto grama dinje ima 29 kalorija, što je svrstava u niskokaloricno voce. Sadrži mnogo kalijuma, zbog znatnog sadržaja vitamina A, a buduci da nudi i vitamin C, kalcijum, magnezijum, fosfor, biotin i inozitol, dinju treba konzumirati u velikim kolicinama. Kalijum, koga ima 300 miligramprocenata, pomaže organizmu da se oslobodi viška natrijuma i tako smanjuje povišen krvni pritisak. Narocito su na ceni ananas dinje, koje su aromaticnog mirisa i slatkog ukusa. Dinja je osvežavajuca, ali i korisna poslastica, koja može da se jede i na pocetku obroka, i to sa dodatkom malo soli i bibera, što je cini svarljivijom. Jedan svetski gastronom je govorio da dinju ne treba jesti pošecerenu vec pobiberenu i posle toga popiti cašu dobrog vina. Ipak budite oprezni ukoliko imate osetljiv stomak jer dinja može da deluje nadražajno na stomak. Naime, nakon konzumacije dinje dolazi do rastvaranja digestivnih sokova, pa voda posle dinje može da ubrza varenje i izazove dijareju. Sumpor u dinji može da nadraži sluznicu digestivnih organa. Da bi se ti problemi izbegli, birajte zrelu dinju i jedite je više puta dnevno u manjim kolicinama. Za olakšanje varenja, dinja se može obmotati folijom i zapeci 20 minuta u rerni. Zbog svoje niske nutritivne vrednosti i malog sadržaja ugljenih hidrata, dinja ulazi u sastav mnogih dijeta za mršavljenje. Pored toga, koristi se za pripremanje maski i tonika za cišcenje i osvežavanje lica, kao i za negu masne kože.
