Bela lipa je listopadno drvo sa širokom i gusto razgranatom krošnjom, visoko do 25 metara. Listovi su sitni, srcoliko-okrugli, zašiljenog vrha, po obodu testerasti, na nalicju svetliji. Cveta u junu, najkasnije od svih naših lipa. Pojedinacno raste u mešovitim šumama i do 1.200 m nadmorske visine, a cesta je i u drvoredima i parkovima kao ukrasna vrsta. Crna lipa je, kao i bela, visoko listopadno drvo. Za razliku od bele, listovi su krupniji i tanji. Cveta pocetkom juna, oko 14 dana pre bele, kasne lipe. U prirodi je cešca od bele lipe. Lipu treba brati cim pocne da cveta, kad su dve trecine cvetova rascvetale. Precvetala lipa nema nikakve vrednosti. Cvast treba brati zajedno s priperkom, jer se vrlo retko traži bez priperka. Treba brati po suvom i lepom vremenu. Lipov cvet je blagog i prijatnog mirisa, a ukusa je sladunjavog i pomalo oporog. U lipovom cvetu ima sluzi, tanina, etarskog ulja, heterozida, šecera, gume, voska, žute boje, manitola i tartarata. U svežem cvetu ima etarskog ulja, nosilac mirisa lipovog ulja je seskviterpenski alkohol farnezol. U osušenom cvetu ima vrlo malo etarskog ulja. Tanina najviše ima u priperku, on daje oporost caju od lipe. Lipov list takode sadrži sluzi i ostalih sastojaka koji se nalaze u cvetu, pa se za nuždu mogu upotrebiti u istu svrhu. I lipova kora ima mnogo sluzi. U cvetu i u listu ima vitamina C. Potpuno mlad, tek otvoren list može koristiti kao povrce. Od lipovog drveta proizvodi se aktivan ugalj velike adsorptivne moci. U lipovom semenu masnog ulja slicnog maslinovom. U fitoterapiji se kao biljna lekovita sirovina upotrebljavaju osušene žuto-zelene cvasti. Cvetovi drugih, ukrasnih vrsta lipe manje su prijatnog ukusa i mirisa i smatraju se falsifikatima. Za lek se beru cvetovi u vreme kada se otvore i pre nego što ostare i promene boju. Suše se u hladu, na prozracnom mestu, najbolje na tavanu. Cvetovi sušenjem moraju zadržati svoju prirodnu boju i prijatan miris. Cvast lipe se tradicionalno koristi kod prehlada, gripa i drugih infektivnih oboljenja disajnih puteva pracenih groznicom, gde je poželjno pojacano znojenje. Cest je sastojak cajnih mešavina za ublažavanje kašlja, za znojenje i za grgoljenje. Ekstrakti lipe su sastojci nekih fitopreparata koji se preporucuju za smirivanje suvog kašlja, za umirenje i kod tegoba urinarnog trakta. U narodnoj medicini se lipa koristi i kao prijatan napitak, za poboljšanje izlucivanja mokrace iz organizma, kao blago sredstvo protiv grceva i za umirenje. Koristi se i za izradu kozmetickih preparata. Lipa je poznata po svom dijaforeticnom, diureticnom i spazmoliticnom dejstvu. Takode, ima podataka da deluje holereticno, da snižava krvni pritisak i da deluje antiinflamatorno. Ova dejstva vezuju se za prisustvo flavonoidnih heterozida. Zbog visokog sadržaja sluzi, koja oblaže sluzokožu disajnih organa i sprecava nadražaj na tusigene zone, cvast lipe se cesto koristi i za umirenje intenzivnog kašlja. Eksperimentalno je potvrdeno i antimikrobno dejstvo njenih vodenih i etanolnih ekstrakata, kao i sedativni i anksioliticki efekat. Cvet lipe sadrži jedan odsto kompleksa flavonoidnih heterozida u kome dominiraju heterozidi kvercetina i kemferola (rutin, kvercitrin, hiperozid, tilirozid, astragalin), preko tri odsto heterozida kafene, p-kumarne i hlorogenske kiseline, 10 odsto sluzi, dva odsto tanina i leukoantocijanidina. Prijatan miris potice od male kolicine etarskog ulja (0,02%). Jednu do dve kafene kašicice osušenog cveta preliti šoljom kljucale vode, poklopiti i posle 5-10 minuta procediti. Piti više puta dnevno po šolju što toplijeg caja. (Still)
