Lekovit i svež i kiseo

Zima je, bez sumnje, vreme kupusa, kako kiselog, tako i svežeg. I dobro je što je to tako. Jer, da podsetimo, u kupusu ima mnogo vitamina C, najboljeg saveznika protiv prehlada (ali i skorbuta), kao i vitamina E (antioksidans), K (važan za koagulaciju), onih iz grupe B i, u kiselom kupusu, vitamina U (jedan od najredih, a smatra se da leci cireve, kako spoljne, na koži, tako i unutrašnje, na želucu i dvanaestopalacnom crevu), kao i mnogo kalijuma (475 mg%), kalcijuma, fosfora, sumpora (koji mu daje antisepticna svojstva), gvožda, bakra, cinka i magnezijuma. Naravno, vitamin C se kuvanjem gubi, pa se preporucuje da se jede što više svežeg i kiselog kupusa. Ima i mnogo mlecne kiseline, kojoj se i pripisuje njegovo lekovito dejstvo, ali je opet važno podvuci – treba ga jesti presnog. Jer, u kuvanom se mnogo mlecne kiseline izgubi, a ostanu samo celulozna vlakna, koja imaju suprotno dejstvo – izazivaju nadimanje, cak i grceve u crevima. Sirovi kupus lakše ce se variti ako je sitno iseckan, pa ni oni s osetljivijim želucem ne bi trebalo da se plaše njegove upotrebe. Još jednostavnije njegovo dejstvo ce se ispoljiti – pijenjem rasola. Ovaj cuveni lek protiv mamurluka poseduje sve pozitivne osobine kupusa – vitamine i minerale – i uz to stalnu kolicinu mlecne kiseline, te se preporucuje puna caša ujutru i još jedna u popodnevnim satima. Blagi rasol, ali isto tako i svež i kiseli kupus (dovoljne su tri kašicice pre obroka) pomažu osobama s hronicnim zatvorom. Lekovitost kiselog kupusa može se i povecati: ako se, prilikom kišeljenja, izmedu redova kupusa doda lišce vinove loze, grožde, dunje isecene na kriške jabuke, kukuruz, kim, komorac – i što manje soli. Pošto kalijum podstice izlucivanje vode iz organizma, kupus bi trebalo da jedu i oboleli od reume i gihta, kao i oni s vodenom bolešcu (nakupljanjem tecnosti u abdomenu), a osim za spoljnu upotrebu, ovo povrce se preporucuje, i to u vidu soka, za razne smetnje i oboljenja. Na primer, svakodnevno pijenje caše sveže iscedenog soka od kupusa izmedu obroka pomoci ce protiv proliva, kolitisa i upale creva, ukljucujuci i debelo, protiv cira na želucu preporucuju se tri caše do litra, tokom celog dana u malim gutljajima, u toku tri – cetiri nedelje, a dve caše dovoljne su protiv malokrvnosti (uz sirov ili na pari kuvan kupus). Protiv bronhitisa, cestog pratioca nazeba, preporucuje se topao buljon od kupusa zasladen medom, jer on smiruje nadražaj na kašalj i olakšava iskašljavanje. Protiv kašlja se preporucuje sirup od crvenog kupusa, pomešan najbolje s medom, jer blagotvorno deluje na pluca, a pored uobicajenog rasola, protiv mamurluka takode može da se koristi sirup od ove vrste kupusa. Pravi se tako što se soku od kupusa doda ista kolicina šecera (može i nešto više) i kuva na pari dok se ne zgusne. Kako napraviti sok od kupusa? Potrebno je pola kilograma svežeg kupusa, jedan limun i vrlo malo soli. Kupus treba ocistiti i naribati (ili samleti), malo posoliti i ostaviti da odstoji, da bi pustio sok, pa ga procediti kroz gazu i dodati mu sok od limuna. Svež sok od kupusa daje se i deci koja imaju gliste (tri dana zaredom na prazan stomak po 20–30 grama), pomešan sa sokom od šargarepe i repe koristi se za rekalcifikaciju kod preloma i osteoporoze. Jedini “problem” sa sokom od kupusa je što ima malo neprijatan ukus, ali se na njega brzo navikne, a bitno je da ne postoje nuspojave kod njegove upotrebe. Ako dode do nadimanja, pre jela treba popiti caj od kamilice i kima u razmeri 1:1. Da dodamo i da se ovaj sok sme koristiti samo neposredno isceden jer stajanjem gubi dejstvo. Kuvanog slatkog kupusa trebalo bi da se klone jedino osobe koje pate od glavobolje ili imaju problema s varenjem (jer se on vari cetiri sata, za razliku od svežeg i kiselog, za koje je dovoljno dva)