Prema nekim nalazima, ječam i proso koristili su se već u kamenom dobu, a pšenicu su obrađivali Egipćani još pre 7000 godina. Proso je jednogodišnja biljka izgledom vrlo slična kukuruzu, raste vrlo visoko i rađa malim uljušturenim semenkama. Iako ima podosta vrsta, uzgajaju se 4 glavne od kojih 40 % svetskog uzgoja za ljudsku ishranu čini sorta "pearl". Proso se pre konzumacije mora oljuštiti od vrlo tvrde i nevarljive ljuske i tada ono dobiva svoj prepoznatljivi izgled žutih kuglica s crnom tačkicom kojom je bilo povezano za stabljiku. Proso je jedinstveno po svojoj vrlo kratkoj sezoni rasta. U idealnim uslovima, od sejanja pa do žetve zrele biljke proći će svega 65 dana, što je vrlo važna karakteristika za zemlje kojima treba puno hrane. Još jedna povoljna karakteristika u tom smislu je što proso vrlo lako uspeva na suvim i mineralno siromašnim tlima. Proso je visoko hranjiva, bezglutenska hrana slična heljdi i kinoi i vrlo varljiva. Jedna je od najmanje alergenih namirnica uopste, zagrejavajućeg karaktera te se preporučuje skoro svima bez ograničenja, posebno u hladnim i mokrim klimatskim uslovima. Blagog je i lagano orašastog ukusa, sa sadržajem belančevina od skoro 15 %, bogat vitaminima B kompleksa, vlaknima i mineralnim materijama kao što su gvozdje, magnezijum, fosfor i kalijum. Proso je karakteristično i po sadržaju tzv. goitrogenih materija, odnosno onih koje blago ograničavaju unos joda u tioridnu žlezdu - štitnjaču.
U jako velikim količinama takvi inhibitori unosa joda mogu pridoneti gušavosti te se smatra da postoji uzročno-posledična veza između učestalije pojave gušavosti kod siromašnih naroda koji često konzumiraju proso, iako je glavni uzročnik poremećaja prehrana siromašna na unosu samog joda. Proso nikako nije jedina hrana takvih karakteristika, slične materije sadrže još i brokula, kupus, karfiol i neko drugo izuzetno hranjivo i zdravo povrće koje svakako treba često biti uključeno u ishranu. Stoga se ljudima koji pate od gušavosti preporučuje da dnevno ne konzumiraju više od 3 serviranja namirnica s goitrogenim materijama. Ostali u svojoj svakodnevnoj, raznolikoj ishrani svakako mogu i trebaju uključivati proso bez ikakve bojazni. Pre kuvanja prosa savetuje se popržiti ga na suvoj tavi da bi zrna raspucala i lakše apsorbovala vodu. Prženje do 3 minute koje razvija blagu orašastu aromu i takođe poboljšava konačni ukus jela. Proso se kuva u trostrukoj količini vode oko pola sata, dok sva voda nije apsorbovana. Tada se makne s izvora topline i još 10-tak minuta ostavlja u pari. Zrna će biti rastresenija ako su kuvana s manje vode, a vreme kuvanja će se smanjiti 5-10 minuta ako se proso prethodno namoči.. Ako je skladisteno na suvo i hladno mesto, proso se može čuvati i do 2 godine, no brašno treba iskoristiti ubrzo nakon mlevenja jer se neuobičajeno brzo kvari.
