Delovanje kafe poznato je vec više od 3.000 godina. Poceci su joj vezani za etiopsko pleme Gala, u kom su mešali plod kafe sa životinjskom mašcu i konzumirali ga kao stimulans pre odlaska u bitke. Arapski trgovci su preneli kafu iz Etiopije u Arabiju. Pošto im je alkohol bio zabranjen, kafa je postajala sve popularnija, a rec qahwa postala je sinonim za dragoceni crni napitak. U Evropu je stigla 1615. godine s mletackim trgovcima.....Australijski naucnici dokazali su da kafa poboljšava obradivanje informacija i obim slušanja. Kofein kod ljudi stvara bolje raspoloženje i jaca sposobnost razmatranja sadržaja poruke. Desetogodišnje istraživanje pokazalo je kako kod osoba koje piju tri šoljice kafe dnevno manje opada mentalna sposobnost u kasnijim godinama. Ali, istraživanje završeno 2000. godine, sprovedeno na 20.000 Finaca, dalo je dokaze o povezanosti pijenja velikih kolicina kafe i srcanih bolesti. Osobe koje piju manje od jedne šoljice cešce pate od bolova u ledima. Istraživanje sprovedeno 2003. na Harvardu pokazalo je kako osobe koje piju do pet šoljica kafe dnevno smanjuju rizik od dijabetesa tipa 2 za 30 odsto. Naucnici su došli do zakljucka da kafa ne stvara zavisnost. Naime, Astrid Nelig, iz francuskog Nacionalnog instituta za zdravlje, objavila je da davanje umerenih doza kofeina pacovima ne podstice aktivnost u delu mozga koji ima ulogu u zavisnosti. Za razliku od kofeina, i najmanje doze kokaina, amfetamina, nikotina i morfijuma aktiviraju taj deo mozga. Osim kofeina, glavnog sastojka kafe koji je odgovoran za vecinu efekata na organizam, ona sadrži i trigonelin, koji se pri kuvanju pretvara u vitamin nijacin (iz grupe B-vitamina). Kafa sadrži oko 600 isparljivih mirisa, belancevine, vodu, masti i mineralne soli. Vrste kafe Englez Džordž Konstant Vašington, koji je živeo u Gvatemali, zaslužan je za nastanak instant kafe. Mašinu za espreso patentirao je Luidi Becera 1901. godine, i tada je nastao espreso, napitak koji je bogatiji i koncentrisaniji od standardne filter kafe. Danas u modernim kafeterijama postoji nekoliko vrsta ovog napitka. Evo nekih od njih: Kapucino - vruce mleko se meša sa espreso kafom, a pena od mleka se stavi na vrh. Amerikano - espreso kafa koja se stavi u šoljicu sa vrucom vodom. Late - espreso kafa i šoljica zagrejanog mleka. Makijato - espreso kafa sa vrlo malo zagrejanog mleka ili pene od mleka koja se dodaje na vrh. Dopio - napitak od dve cašice espreso kafe i jedne cašice vruce vode. Kafa bez kofeina Postupak dekofeinizacije kafe postoji još od 1903. godine kada je nemacki trgovac Ludvig Rozelijus poklonio naucnicima vecu kolicinu oštecenih zrna kafe koju nije mogao da proda. Oni su osmislili nacin kako da uklone kofein, tj. da ga ostane tek dva do cetiri miligrama po šoljici, a da pri tom ne unište izvorni ukus.(Stil)
