Šafran zovu i "crveno zlato" jer je najskuplji zacin na svetu. Pripada porodici irisa, aromaticnog je mirisa, oštrog i pomalo gorkog ukusa. Za jedan kilogram potrebno je cak 400.000 cvetova. Crvenkasta vlakna skidaju se sa vrha tucka, svaki cvet ima ih svega tri, a cvetanje traje samo tri nedelje tokom godine. Za branje 1.000 cvetova veštim osobama potrebno je oko 50 minuta i 2 casa dodatno dok izdvoje svaki tucak. U obliku praha ima tamno narandžastu boju, a u dodiru sa tecnošcu postaje žut (šafran na arapskom znaci "biti žut"). Lekovita svojstva ovog zacina i njegova sposobnost da farba tkanine poznata su od kada je "sveta i veka". U kulinarstvu se koristi duže od 5.000 godina. Bio je omiljeni u Mesopotamiji i Fenikiji, a bogataši u staroj Grckoj i Rimu sipali su ga u vodu za kupanje. Arapska kuhinja ne može ni da se zamisli bez njega, zato mu tepaju "kralj zacina”, a obilato ga koriste u Španiji, Italiji, Indiji, Francuskoj... U jelo se dodaje u vrlo maloj kolicini, od 2 do 10 grama, jer hrani daje intenzivnu boju. Najcešce se stavlja u pirinac, paelju, morske specijalitete i supe. Francuzi ga najviše vole u ribljoj corbi, a Italijani u testeninama. Kao zacin može da se koristi u obliku vlakna ili praha, usitnjen ima jaci ukus. Nije lako nabaviti originalni šafran, jer umesto njega prodavci cesto podmecu zamene, koje boje hranu u žuto, ali je ukus drugaciji. Da biste to izbegli, ovaj zacin kupujte iskljucivo u obliku osušenih crvenih vlakana, a prah možete i sami da napravite. Dobro zagrejte ringlu, stavite vlakna u tiganj i pržite do 30 sekundi. Kada se ohlade, usitnite ih u avanu. Šafran je ostavio znacajan trag i u medicini. Poznat je kao sredstvo za ublažavanje PMS tegoba kod žena i bolova u želucu, a odlican je i antidepresiv. Dva grama šafrana sadrži: 7 kalorija, 1,616 mg vitamina C, 0,54 mkg vitamina A, 0,02 mg vitamina B6, 1,86 mkg vitamina B9, 5,28 mg magnezijuma, 5,04 mg fosfora, 2,22 mg kalcijuma, 0,56 mg mangana, 0,22 mg gvožda, 0,12 mg selena, 0,02 mg cinka.
