Najmanji od svih vrsta luka, vlašac (Allium schoenoprasum - chives eng), smatra se najprefinjenijim. Jelima daje poseban ukus, sa izvesnom notom svežine, koje druge vrste ne poseduju. Za jelo i zacin upotrebljavaju se sitno iseckani listovi, koji se beru od proleca do jeseni, pri cemu se snop uskih i cevastih listova sece iznad zemlje da bi se lukovica sacuvala za sledecu sezonu, iz koje kasnije nicu novi listovi. Svake dve do tri godine lukovice treba razdeliti i iznova posaditi. Poput drugih predstavnika vlašac poseduje fini miris luka, koji se oslobada zahvaljujuci jedinjenjima sumpora, koji su sastavni deo etericnog ulja. Sveži listovi sadrže puno vitamina A i C, manje vitamina B, a od minerala posebno fosfor i gvožde. Kao takav, vlašac pojacava apetit, pospešuje varenje, otklanja vetrove, jaca krv, a pošto je i blagi antibiotik, sprecava razvoj bakterija. Takode, snižava krvni pritisak i sprecava taloženje vode u tkivima. Pristalice narodne medicine veruju i da ublažava opekotine i suvi kašalj, a deluje i kao diuretik. Kao zacin poznat je od davnina, o cemu svedoce kineski zapisi stari tri hiljade godina. Pretpostavlja se da ga je u Evropu, putevima svile, doneo Marko Polo. U starom Rimu, osudenici na smrt koristili su ga da odgode izvršenje smrtne kazne. Dovoljno je bilo da poslednji obrok bude spremljen bez vlašca, pa da osudenik stekne pravo da mu se izvršenje smrtne kazne odgodi. S druge strane, Romi su ga koristili za proricanje sudbine, a i danas u nekim krajevima postoji verovanje da je dobro oko kuce obesiti snopice suvog vlašca, da bi se oterale bolesti i zli duhovi. Danas se vlašac uzgaja ili raste samoniklo po celoj Evropi, srednjoj Aziji i Severnoj Americi. A najviše se upotrebljava u francuskoj kuhinji kao profinjen i prijatan dodatak aromat, ali i za dekoraciju jela. Fino iseckan dodaje se supama, varivima od povrca i sosovima, i to posebno onima na bazi jaja ili jogurta. Dugo kuvanje uništava njegovu specificnu aromu, pa ga je najbolje dodavati pred kraj pripremanja jela, ili neposredno pre služenja. Vlašac je i sastavni deo mnogih zacinskih mešavina za razna topla i hladna jela, salate, omlete, pirinac i piletinu. U kineskoj kuhinji se dugi listovi stavljaju pred kraj kuvanja ili prženja, da bi jelo dobilo poseban izgled, miris i ukus. Izvrstan je zacin i za razne vrste sireva, a narocito za sveže. U alpskim krajevima Evrope obožavaju vlašac u salati od paradajza i krastavaca, upravo zbog karakteristicnog ukusa koji daje. Slaže se dobro i sa krompirom spremljenim na razlicite nacine, a posebno je zanimljiv ako se doda pire krompiru.
