Šargarepa je izuzetno zdravo povrce, u sirovom stanju ukusna grickalica, a u zavisnosti od toga kako se priprema (kuva, pece u rerni ili na grilu, melje, renda...) jede se kao predjelo, salata, glavno jelo, cak i poslastica. Koren joj je slatkasto hrskav i danas postoji više od 100 sorti ovog povrca u crvenoj, žutoj ili ljubicastoj boji. Prvi put spominje se u pisanim dokumentima u staroj Grckoj, pre 2.500 godina. Kroz vekove je bila posebno cenjena na podrucju Mediterana, gde je svakodnevno korišcena i kulinarske i medicinske svrhe. Spada u malokaloricne namirnice, sadrži 89% ugljenih hidrata, 6% belancevina i 5% masti. Ako je redovno jedete apsolutno zadovoljatavte potrebe oraganizma za vitaminima A i K. Odlican je izvor i celuloze, vitamina C i kalijuma, ima mnogo prirodnog šecera, ali vlakna sprecavaju da se on brzo sintetiše u krvotok. Šargarepa sprecava pojavu tumora, jaca imnunitet, nervni sistem i krvne sudove, smanjuje štetni holesterol i poboljšava vid, usporava starenje, cisti organizam od toksina, ima svojstva dijuretika i antiseptika, povecava broj crvenih krvnih zrnaca, blagotvorno deluje na jetru. Istraživanja pokazuju da osobe koje svakodnevno jedu ovo povrce imaju 60% manje šanse da dožive srcani udar i da dobiju kataraktu, a 50% da obole od raka bešike, materice, prostate, debelog creva, pluca, grla i jednjaka. U latinskoj knjizi recepata iz 4. veka p.n.e. zabeleženo je da je šargarepa najukusnija kada se skuva i zacini solju, limunovim sokom, uljem i kuminom. Nutricionisti smatraju da je zdravije jesti rendanu ili nekoliko minuta kuvanu nego "živu". Njen ukus najbolje dopunjuju peršun, nane, vlašac, timijan, majoran, muskatni orašcic, dumbir i kari. 100 grama šargarepe sadrži: 41 kaloriju, 0,93 g proteina, 9,58 g ugljenih hidrata, 88,29 g vode, 0,14 mg vitamina B6, 19,00 mkg vitamina B9, 0,27 mg vitamina B3, 5,90 mg vitamina C, 17,15 mkg vitamina A, 13,20 mkg vitamina K, 33 mg kalcijuma, 0,30 mg gvožda, 12 mg magnezijuma, 35 mg fosfora, 320 mg kalijuma, 0,24 mg cinka, 0,14 mg mangana.
