Blitva (Beta vulgaris var cicla), dvogodišnja povrtarska kultura, srodnica spanaca, uzgaja se zbog izuzetno hranljivog lišca. Ova povrtarska biljka izuzetno je delotvorna za podizanje imuniteta, a predstavlja i savršeni diuretik. Spada u niskokaloricne namirnice, kao i svo lisnato povrce. Smatra se idealnom namirnicom za održavanje telesne težine. U tom smislu najbolja je spremljena sa krompirom i limunovim sokom kao zacinom, koji organizmu obezbeduje i zavidne kolicine vitamina C. Blitva je takode izuzetno bogata vitaminom C, ali i B, kao i karotinom. Izuzetno je bogata i magnezijumom, gvoždem, kalijumom, kalcijumom i manganom, a poseduje i zavidnu kolicinu ugljenih hidrata, proteina, celuloze, biljnih ulja. Celulozna vlakna su važna jer za sebe vezuju višak vode i otrovne sastojke, ubrzavaju prolaz hrane kroz creva, otklanjajuci crevne i tegobe uopšte prilikom varenja. Ugljeni hidrati veoma su važni za mozak i celukupni nervi sistem. Zato je ova namirnica izuzetno zahvalna za otklanjanje nervoze i jacanje koncentracije. Osim toga, jaca krv delujuci na stvaranje crvenih krvnih zrnaca, jaca kosti i štiti kompletnu sluzokožu tela. Kultivisane su dve vrste blitve, a lepeza jela koja mogu da se naprave znatno je šira nego od spanaca. U stvari, od blitve mogu da se naprave sva jela kao od spanaca, dok od spanaca ne mogu. Lisnata blitva ima široke i krupne mesnate listove u obliku “rašcupanih”glavica ili rozeta sa vrlo malom stabljikom. Priprema se slicno spanacu, kuvana i pomešana sa krompirom i zacinjena hladnim uljem. Dok je sasvim mlada može da se priprema i kao salata. Izuzetno je prikladna za punjenje i savijanje sarmica u raznim kombinacijama. Ali, i kao dodatak jelima sa testom, poput raznih pita, savijaca, torti. Rebrasta blitva se razlikuje po veoma razvijenoj, socnoj i mesnatoj stabljici, odnosno peteljci, žute, zelene ili crvene boje. Zbog nedovoljne upucenosti domacice cesto prave grešku, misleci da je blitva sa zadebljalom stabljikom stara, odrvenela i da nije za upotrebu. A baš naprotiv, debela, socna i mesnata peteljka kuva se i pece, vezana u snopice kao špargla ili praziluk, a onda se na kraju preliva razlicitim sosovima. Blitva je veoma zasitna jer dugo ostaje u organima za varenje. Da bi covek bio miran, i bez napada gladi najmanje pet sati, dovoljno je da svakoga dana unese izmedu 150 i 200 grama blitve. U narodnoj medicini listovi blitve koriste se za oblaganje rana i cireva, a corbice se daju onima koji boluju od upale bešike i bubrega. Obarena blitva sa naseckanim belim lukom koristi se kao antibiotik, a ako se doda i peršun, pospešuje izlucivanje mokrace i cisti krv.
