Homeopatija
Homeopatija | ||||
Homeopatija je efikasan, naucni sistem lecenja. Rec homeopatija potice od grckih reci homeo, tj. slican i pathos - patnja sto bi znacilo slicno bolesti ili patnji. Homeopatija se temelji na zakonu slicnosti koji glasi "similia similibus curentur" ili "slicno se leci slicnim". Istorijat Na principu lecenja suprotnim sredstvom razvila se galenska farmakologija i klasicna Princip slicnosti sacuvao se vekovima kroz narodnu medicinu, a Paracelzus ga je u 16. veku pokusao uvesti u praksu, ali nedovoljno uspesno. Krajem 18. veka nemacki naucnik, lekar, hemicar i poliglota Samuel Hahnemann (1755-1843), utemeljio je na zakonu slicnosti celovitu filozofiju i principe lecenja, nazvavci to homeopatijom. Takvu, Hahnemannovu homeopatiju danas praktikuju stotine hiljada terapeuta sirom sveta pod nazivom klasicna homeopatija. Kako je Hahnemann do?ao do genijalnog otkri?a i u toku svog ?ivotnog i radnog veka oblikovao jednu ?itavu nauku? Radeci kao lekar bio je nezadovoljan rezultatima medicine svoga doba i posto nije uspeo izleciti svoju kcerku od difterije, razocaran se povukao iz prakse i bavio se, izmedju ostaloga, prevodjenjem medicinske literature. Prevodeci cuveno farmakolosko delo, Kulenovu Materiju Mediku, smatrao je glupim objasnjenje da lekovitost kinina potice od gorkog ukusa leka. Ne znamo zasto, ali odlucio je da isproba delovanje kinina na sebi iako je bio potpuno zdrav. Uzimao ga je nekoliko dana u visokim dozama i razvio simptome veoma slicne malariji. Video je kako deluje zakon slicnosti. Zakljucio je da je kinin efikasan u lecenju malarije zato sto moze da izazove slicne simptome kod zdrave osobe i prema zakonu slicnosti da leci iste simptome kod bolesne osobe. Nastavio je sa eksperimentima i 1810. izasao u javnost sa svojim najznacajnijim delom ?Organon medicinske vestine?, koji je ubrzo preveden na sve vaznije evropske jezike, doziveo je sest izdanja, i u njemu je detaljno izneta filozofija, zakoni i principi homeopatije. Iako je od prvog izdanja proslo skoro 200 godina, Organon i dan danas predstavlja kamen temeljac homeopatske edukacije. Iste godine Hahnemann se istakao lececi obolele od tifusa nakon Napoleonovih osvajanja i postao predavac na Lajpciskom univerzitetu gde je zestoko napadao tadasnje drasticne metode lecenja i nastavio da objavljuje svoja najznacajnija dela. Tridesetih godina 19. veka Evropom je protutnjala tecka epidemija kolere. Stopa smrtnosti bila je preko 55 %. Hahenmann je savetovao upotrebu homeopatskih lekova kao i dezinfekciju i unistavanje zagadjenog materijala mnogo pre radova Pasteura i Kocha. Homeopatskim lecenjem smrtnost je bila svedena na 2,4 do 21,1 %. Homeopatija je time zadobila gorljive pristalice medju narodom, aristokratijom i jednim manjim delom medicinske profesije. Pocele su se otvarati homeopatske bolnice, u engleskom parlamentu odluceno je da homeopatija postaje paralelan medicinski sistem sto je ostalo na snazi i do danas a engleska kraljevska porodica od tada pa do danas ima homeopatu u lekarskom timu. Za tridesetak godina Hahnemanovi sledbenici prosirili su homeopatiju sirom zapadne Evrope i Amerike otvarajuci bolnice i koleddze. Nesumnjivo je da je Hahnemann bio veliki naucnik. Uveo je u medicinu
No ipak je zbog sukoba sa svojim kolegama, lekarima i farmaceutima, morao da napusti rodnu Nemacku 1835. i preseli se s porodicom u Pariz. Hahneman je citav svoj zivot posvetio utemeljivanju ove nauke. Od njegovog vremena pa do danas nista nije izmenjeno u principima i filozofiji homeopatije. Jedino se stalno prosiruje lista dokazanih homeopatskih lekova i u praksi se vise koriste savremena saznanja o psiholoskim aspektima licnosti. Njegove ideje su prevazilazile toleranciju inace povoljne drustvene klime 18. stoleca nastale pod uticajem pokreta ?Prosvetljenje? koji je iznedrio mnogobrojna naucna dostignuca kao i umetnicka ostvarenja. Imao je mnogo vernih sledbenika i mnogo ljutih protivnika. Hahnemanove ideje bile su naprednije za nekoliko stoleca. Mi verujemo da ce konacnu naucnu verifikaciju homeopatija ostvariti pocetkom 21. veka zahvaljujuci napretku kvantne fizike. Razvoj medicine odvijao se u skladu sa tada vazecim njutnovskim mehanicistickim i materijalistickim konceptom spoznaje sveta tako da su Pasterova istrazivanja na polju prirode mikroba bila prihvatljivija od Hahnemanovog energetskog koncepta. Pocetkom 20. stoleca homeopatija dozivljava svoj prvi uspon, a onda njena popularnost polako gubi trku sa brzim tehnoloskim napretkom koji je bio zahvatio i medicinu. U odnos medicine i homeopatije bili su naravno ukljucene i neizbezne igre finansijskih i drugih interesa koje su is?le na stetu homeopatije obzirom da ona nije bila zanimljiva sa stajalista profita. Pocetkom stoleca Rockfellerovi su se lecili homeopatski i zeleli uloziti novac u razvoj homeopatije, medjutim njihov finansijski savetnik je preporucio ulaganje u farmaceutsku industriju i time verovatno ucestvovao u odredjivanju istorijskih tokova. Homeopatske bolnice i skole ostajale su sve cesce bez finansijskih izvora i bile prisiljene na smanjenje rada ili cak zatvaranje. Homeopatija je bila veliki izazov za nauku i filozofiju, ali prerano. Lekari koji su imali bilo kakve veze sa homeopatijom bili su proterivani iz strukovnih udruzenja, zabranjivan im je rad, a na medicinskim fakultetima nije se smela spomenuti ta rec. Homeopatija je ta teska vremena prezivela zahvaljujuci velikom broju homeopata koji su bili nezavisni po skolovanju i praksi, tj. nisu bili doktori klasicne medicine. Svoj opstanak homeopatija takodje duguje zastiti koju je od samog svog nastanke imala u aristokratskim krugovima posebno u britanskoj kraljevskoj porodici kao i u intelektualnoj i umetnickoj eliti Evrope u 19. veku. Npr. cuveno platno Van Gogha, prodato za 82,5 miliona dolara, predstavlja njegovog prijatelja i homeopatu dr. Gacheta. Pocetkom 70-tih godina 20. veka homeopatija dozivljava svoju renesansu, sirom planete, izuzev mozda u Kini gde vec hiljadama godina postoji kontinuitet u primeni holistickih terapija. Zanimljivo je spomenuti da je jedan Grk, inace gradjevinski inzenjer, George Vithoulkas, bio taj koji je pokrenuo lavinu renesanse u homepatiji. On je sigurno najveci homeopata 20. stoleca, edukovao je sve znacajne homeopate danas u svetu, a za svoj rad dobio je alternativnu Nobelovu nagradu. Vitalna sila Zakon slicnosti Prijemcivost Mijazmi Psora - najstariji mijazam, koren svih bolesti, nastao supresijom ko?nih promena i erupcija Ispitivanje leka Potenciranje leka Princip prepisivanja jednog leka Smernice izle?enja (Heringov zakon)
Zdravlje nije samo odsustvo bolesti, ili odsustvo simptoma bolesti. To je op?te ose?anje dobrog zdravlja i raspolo?enja, ose?anje uravnote?enosti, ose?anje li?ne slobode i ose?anje zadovoljstva svojim polo?ajem i funkcijom u porodici i dru?tvu. Su?tina ljudske egzistencije zavisi od sposobnosti organizma da odr?i svoju dinami?ku ravnote?u uz minimum poreme?aja i maksimalnu postojanost. Ako postoji fizi?ko zdravlje onda postoji rezerva energije. Ako postoji emocionalno zdravlje, osoba mo?e i ume da izrazi svoja ose?anja i odr?i balans sa okolinom. Ako postoji mentalno zdravlje, osoba mo?e jasno da misli, logi?no zaklju?uje, donosi odluke i re?ava probleme.Homeopatski lekovi podsti?u prirodnu sposobnost organizma da se izle?i. Ima ?iroku primenu kao preventiva i kao na?in le?enja hroni?nih i akutnih stanja.Homeopatija vam pru?a mogu?nost da vratite naru?enu ravnote?u prirodnim putem. |