PISKAVICA - Trigonella foenum graecum

Drugi nazivi: grohotuùa, grcko sjerne,grcka detelina,kozji rog, prosenica, roûnjaca.
Latinski naziv: trigonella foenum graecum
Eng - Fenugreek

Opis biljke: piskavica je jednogodisnja biljka sa stupastim korenom sto uraste duboko u zemlju. Stabljika je okrugla i malo razgranjena. Listovi su trodelni i imaju peteljke koje su dlakave i odozgo odebljale. «uti ili zuckasto-beli cvetovi pojedinacni su i bez peteljki, a nalaze se u pazuscima listova. Cela biljka ima jak i prepoznatljiv miris. Raste samoniklo na suvim proplancima, uglavnom iz tla krecnjackog sastava.
Botanicki naziv predstavlja piskavicu kao "grcko seno ".
Naziv "jarcev rog" je zbog karakteristicnog mirisa, koju seljaci u Francuskoj i nemackim zemljama mešaju u kašu ili varivo za jacu muškost.
zadah i neprijatan ukus jarceva roga – piskavice ublažava se dodavanjem mentola ili limunova soka. Piskavica je jedna od najstarijih lekovitih biljaka. Vec u Egiptu stavljali su istucano semenje na opekotine, a stari Kinezi i Indijci na skrofulozne rane. Starogrcka medicina i Hipokratovi ucenici otkrili su delotvornost piskavice kod bronhijalne upale , jer pospešuje cišcenje od sluzi. Karlo veliki jednom je naredbom o uvozu proširio piskavicu po franackoj državi - dakle –gotovo celom zapadnoevropskim podrucjem. U narodnoj veterini se koristi kao lek protiv slinavke i za jacanje stoke .Iako su hemijski preparati potisnuli piskavicu, ne treba je zanemariti, jer ublažava upalne procese i jaca organizam nakon dugotrajnog bolovanja...


Staniste:
piskavica potice iz Indije. U zemljama Sredozemlja uzgaja se kao lekovita i krrnna biljka. U prirodi se nalazi u poludivljem stanju.
Cvate u junu i julu, seme se bere u avgustu

Lekoviti deo biljke: Za lekovite svrhe koristi se seme i to samo spoljnje ( iz mahune), koje je slicno lanenom semenu. Seme se može kuvati u kašu ili samleti u prah. Samleveno u prah je delotvornije..

Lekovito delovanje: piskavica je od davnina poznata kao dobro lekovito sredstvo za rastvaranje sluzi. Sprecava upale, smeksava, upija
i pospesuje zarascivanje rana. Seme stucano u prah koristi se za pripremanje obloga, sto ublazuju bolove gihta (uloga), neural-gije, isijasa i oteklina zlezda. Ti oblozi lece teske cireve na kozi, stvaranje fistule, gnojenja kostiju, otvorene rane na nogama i cireve na stegnu.
Pomesana s drugim lekovitim biljem piskavica se koristi u lecenju mnogih drugih bolesti.

Kasika sveže samlevenog semena piskavice uzima se tri puta dnevno - prie jela sa pekmezom, marmeladom ili vocnim sokom – da se neutralise miris – te služi za jacanje oslabljenog i iznemoglog organizma
Posledica moždanog udara je i paraliza jezika, brzo ce pomoci ovaj caj od piskavice koji se pije dosta topao, 2-3 male kasikice dnevno, ili hladan, ali tada u gutljajima. Priprema se tako da se 1 kafena kasicica biljke kuva 5 minuta u 2 dl vode kojoj se doda 1 kasicica meda.
Protiv boli u vratu i grudima, cira na želucu i crevima, visoke temperature, sluzi u plucima, proširenja pluca i teške astme : caj od 1 kasikice semena piskavice, pola velike kasike samlevenog semena komoraca i 1 velika kasika meda., sve se prelije sa cetvrt kipuce vode ( 2,5 dl), kuva se 2 minute, poklopljeno ostavi da stoji 10 minuta i procedi. Pije se svaki sat po 1 velika kasika. To seme koje je bogato fosforom, kalcijumom, lecitinom, nukleoalbuminima, zamenjuje riblje ulje u liecenju rahitisa, škrofuloze, iznemoglosti, osteomyelitisa i slabe mlecnosti dojilja. Sveže samleveno seme ukoliko se samo upotrebljava treba uzimati sa pekmezom ili vocnim sokom da se izgubi miris, koji se inace gubi kroz kožu.
P rotiv šecerne bolesti: po 20 grama semena piskavice, dobricice, lista borovnice, gujine trave i mahuna pasulja usitniti i dobro izmešati. Cetiri supene kasike smese kuvaju se pola sata u pola litre vode, pije se po caša caja pre jela.